SnoX 🔚

29. deo

|Kristina|
Vidim da sam u nekoj sobi. Okrecem se oko sebe i ne vidim nikog. Pripodignem se i vidim da mi je citav stomak zavijen. Prodje mi takva bol na mom znaku zmije a onda se vrati scena. Scena kada ubijam.... Setila sam se, setila sam se svega sto sam uradila. Krv na mojim rukama, zivot koji nikada necu moci da vratim. Krenule su mi suze. Pocela sam plakati kao nikada u zivotu. Ta osoba nije bila prolaznik cak i da jeste, sve jedno sam odvratna. Andrea sigurno ne zeli da me vidi a niti iko drugi. Ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da je ovo stvarnost. Do juce sam imala normalan zivot sve dok nisam dobila ovo prokletstvo. Nastavila sam plakati u toj nepoznatoj sobi ne gledajuci gde sam. Znak me boleo bez prestanka ali bol koja je bila u meni je bila veca od fizicke. Rekla sam kako sam je zaboravila. Sada sve i da hocu da probam, da pokusam. Necu moci. Prvo sto necu sebi dozvoliti da zaboravim koliko sam grozna osoba ispala a onda je tu i ovaj znak koji ce mi bolom parati citavu ruku. Uradila sam to, ubila sam zmiju i ako u telu odmetnika ona je bila zmija. Sada se obistinilo ono sto je pisalo u knjizi. Palac me boli mnogo. Cak je rec mnogo mala. Sto od gola u grudima sto od bola na stomaku i prstu sam plakala. Imala sam osecaj da cu ceo organizam isplakati.
|Vuk|
Stojim pored Andree koja je kao kip. Trudim se da bilo sta uradim ali je uzaludno. Nismo stigli na vreme. Kristina je nestala. Nikolija je mrtva. Nikola je besan, ne zna ni on sta radi i Boga mi ni ja. Uhvatio sam Andreu za rame polako a ona se trznula.
Ja:Zao mi je sto ovo moram da ti kazem ali ti tu ne mozes nista.
Rekao sam sto sam blaze mogao. Izgledala je kao da se premislja hoce li nesto reci.
A:Niko ne moze...
Ja:Nazalost tako je.
A:Ne govori mi to..
Pocela me lupati po grudima a onda su joj krenule i suze. Uhvatio sam je u zagrljaj i posle malog opiranja me jako stegla.
Ja:Kristina, nema je.
Cutala je.
Ja:Mozda nije mogla podneti to sto je uradila.
A:I ne treba.
Rekla je tiho i opet bila u mom zagrljaju. Ova situacija ce biti teza nego sto mislim.
A:Idem kuci.
Ja:Otpraticu te.
Klimnula je glavom pa smo krenuli.
A:Mojima sam danas rekla da znam sta sam i da zelim da mi objasne.
Ja:I kako su reagovali?
A:Otisla sam tada trebalo bi sad da pricamo.
Stigli smo do kuce i pozdravili se. Andrea je otvorila vrata a ja sam se okrenuo da idem. Samo sam odjednom zacuo Andrein vrisak. Utrcao sam unutra a onda...

Utrcao sam unutra a onda osetio tup udarac u glavu. Zabolelo me a kasnije sam osetio jos jedan i pao od jacine udara.
|Kristina|
Doslo je valjda veče pa sam ustala sa mokrog jastuka i izasla iz sobe. Stala sam i gledala ima li ikoga ali nigde niko. Bilo me briga hoce li me ko videti, hoce li mi nauditi. Osecala sam se kao zver kojoj je sada sve jedno oko zivota. Videla sam dosta nekih vrata pa sam krenula niz hodnik. Malo dalje videla sam stepenice i shvatila da sam na spratu pa krenula istima. Bezvoljna za icim samo nisam znala gde sam. Nisam mogla lepo ni da disem imala sam teret na grudima i plucima. Dosla sam i kraju stepenista i videla poveliki prostor. Tu je bila bež ugaona, veliki televizor, kamin, mali stocic na kojem su bile neke knjige i malo dalje odatle veliki sto sa dosta stolica. Ni malo mi nije poznata kuca uopste. Prvi put u zivotu vidim sve ovo. Krenula sam ka stocicu ne bih li videla ista a tada me prekinuo zenski glas.
Xx:Dobro vece gospodjice, probudili ste se.
Prvo sam se okrenula i pogledala je. Zatecena sam nemam pojma ko je ona ali isto kao da me ne zanima. Reklo bi se da ima oko 30 godina a i lepa je.
Ja:M da.
Rekla sam krajnje ubitacno. Mislila sam da ce tada prestati sa pricom ali je nastavila.
Xx:Ja sam Laura. Verovarno se pitate gde se nalazite?
Gledala sam je nepomicno.
(Laura)L:Vi ste u kuci braće Moreti.
Stala sam sa cudjenjem sta prica.
L:Razumijem da ste pod stresom gospodin Moreti je rekao da vas ne uznemiravamo.
U kakvom sam sranju ja?
Ja:Kako sam dosla ovde?
L:Ne bih znala. Jutros mi je gospodin rekao da ste ovde.
Ja:Ko je on?
L:On ce doci za nekoliko trenutaka mozete ga sacekati ako zelite.
Ja:Gde je Nikola?
L:Nikola?
Ja:Da, Nikola?
Rekla sam ljuce. Nisam bila drska ali jesam nabusita.
L:Ne znam nikoga sa tim imenom. Makar ne odavde.
Cutala sam na ovo. Kao da sam u lavirintu.
L:Ako zelite do kupatila mogu vam pokazati. Imate i u sobi.
Ja:Ne morate da mi persirate.
Odlucila sam da konacno pocnem lijepo da pricam jer sam ja osoba kojoj se treba drati i sve slicno, ne ona. Setim se cinjenice da verovatno izgledam nikako posle onog plakanja.
Ja:Mozete li mi pokazati?
L:Naravno gospodjice.
Ona je nastavila sa ovim kao da me nije cula a ja nisam mogla da se prepirem. Mozda mi je i imponovalo nekako.
Krenula sam sa njom. Istusiracu se pa sta mi se desi. Ne znam gde sam, ni ko su ljudi oko mene, ali mi je opet sve jedno. Pokazala mi je gde je i otisla sa tim da je kasnije vecera. Znaci da cu videti te Moretijeve. Osecam se nekako hladnokrvno gore od najgore. Moje misljenje je da se osobe tako osecaju samo kada padnu na samo dno a ja sebi bas tako i izgledam. Usla sam u vrlo raskosno kupatilo prelepo uredjeno. Otisla sam pod tus sa nemirnim mislima. Konstantno sam imala tegodu u glavi. Na kraju kupanja to nesto me je smelo. A to je ustvari odeca. Ne mogu obuci ove moje stvari nikako. Gade mi se kao i krv na njima. Gledala sam svoju ranu na stomaku koja je bila prilicno bolna. Sve me boli. A ova bol mi dodje kao nesto sto sam zasluzila kao i ovaj palac koji me s vremena na vreme ubija od boolova. To su posledice sa kojima moram da de nosim. Na kraju sam ostala u mantilu koji sam dobro vezala. Sasla sam opet na ono mesto gde sam bila. Valjda da se ne osecam sama. Moja majka, sta li sam njoj uradila svim ovim? Ponovo ove gorke suze koje peku. Jedna po jedna tiho su isle niz lice jer drugacije smatram kukavicki. Ne mogu da placem glasno i ako znam da je to bolje jer se tako makar neki dio tuge ispolji. Ovako samo umirem u sebi ali neka. Navikla sam tako. Obrisem suze brzo da neko ne naidje i ne vidi pa sednem na ugaonu naspram stocica i pored kamina. Uzela sam jednu knjigu od onih koje su bile na stocicu. "Ljubav u doba kokaina". Iznenadila sam se. Ovu knjigu sam citala i prilicno je bolna. Ali ima tu poentu tacnije to da je druga jaca od svega pa cak i te neke ljubavi koja prelazi sve granice. Zbog nje se pada na najnize grane ikada i umire. Svrha? Nema je. Samo je neka budala od sebe htela da napravi kraljinu od sebe misleci na naravno taj nacin. Pogresan.... Ostavim knjigu i naslonim se na krevet pa tako i zaspem.
》
Osecam da me neko dodiruje. Trznem se setivsi se gde sam. Brzo otvorim oci i vidim...