SnoX 🔚

21. deo

Srce ce mi stati. Konstatujem sta se upravo desilo? Andrea koja je pala a Vuk je drzi. Nikola koji sve to vidi kao i ja i ne zna kako da reaguje. Uhvatila sam Vuka i povukla ga od nje. Pocela sam uspaniceno da lupam Andreu po onbrazima i dozivam je.
Ja:Andrea! Andrea!
Nista se nije desilo. Njeno telo je klonulo i bilo samo opusteno.
Ja:Otrovao si je!
Prrodrala sam se na Vuka.
Ja:Ti si to zar ne? Jesi, ne moras mi odgovoriti. Onu noc ja u redu ali zasto nju?
Cutao je bez reci i sam prekrstio ruke. Proslo je jos par sekundi kada je Andrea pocela da se pomera.
Ja:Andrea.
Malo sam je odvojila od sebe kako bih je videla. Drzala se za glavu i prosarala pogledom da vidi gde je sigurno.
V:Otrovao, da.
Rekao je sada sarkasticno. Samo sam ga podbola pogledom. Andrea je sada normalno stala.
V:To sto je ovde je nazivaju "odmetnik".
Naculjila sam usi sto bolje kako mi nista od ovoga sto prica nebi promaklo.
V:Ovako, to ljigavo stvorenje je "odmetnik".
Ja:Pa sta je ono u stvari?
V:Zavisi ali kako je ljigavo to je zmija.
N:Kako zmija?
V:Nekada ono u sta cete se pretvoriti zavisi od vas samih. Vasa dusa, tacnije kakvi ste u dusi i kao osoba u to se pretvorite.
Ja:Kako to znas? Sta si ti?
V:Ja sam u neku ruku iscelitelj. Moja porodica vekovima ceka odredjeni trenutak kako bi vas spasili te kletve. Znanje se prenosi sa kolena na koleno kako bi svaka sledeca generacija bila spremna u slucaju da se odredjeni uslovi ispune.
Ja:Odredjeni uslovi za sta?
V:Za micanje kletve.
Stala sam na momenat. Da li je to dobro ili lose? Ne znam da li zelim jos ove moci ili mozda ne? Ma zelim ovu moc, ne utice na ostale tako da je zelim. To sto je iscelitelj objasnjava sto je spasio Andreu.
V:Andrea mozemo li da popricamo?
A:Naravno.
Rekla je pa su se zaputili van sale a polako i mi za njima.
Ja:Sta mislis mogu li zaista da maknu ovo sto smo djelimicno zmije?
N:Sve je moguce jer da nam je neko ovo rekao prije nego sto smo se pretvorili ne bi mu verovali.
Ja:Istina.
N:Ti ne zelis da izgubis moci zar ne?
Ja:Ne znam. Koliko su dobre toliko su lose.
N:Shvatam, isto mislim.
Kako smo se zaputili ka prednjem delu skole tamo smo zatekli jos jedno mrtvo telo. Potrcali smo kako bi videli o kome se radi.
|Andrea|
V:Imas li nesto da mi kazes?
Ja:Da ja znam ne.
Rekla sam i gledala ga zapanjujuce jer posle svega sto je uradio nekako, kao magican je.
V:Sigurno?
Ja:A da hvala ti za spasavanje od svih onih bolova.
Rekla sam cinicno sa tonom srece u glasu jer ne znam sta bi drugo hteo da cuje? Mozda da je sladak?
V:Uvek. A ti bas nista nemas da mi kazes?
Ja:Amm ne...
V:Onda je od tebe skrivena velika stvar.
Ja:Koja stvar?
V:Andrea... oni bolovi od malo pre su se pokrenuli jer si ono cudoviste ubila.
Ja:Kako je to moguce? Kako sam ga ubila?
V:Jednostavno si mu udarila glavu tim metalom a kako se radi o zmiji u drugom obliku umrlo je ali opet ozivelo. Slaba tacka glava...
Ja:Sta sam ja? Nije moguce.
V:Jeste. Kada si videla cudovoste osetila si strah ali i potrebu da se odbranis. To je taj instinkt. Tada si u sebi probudila lisicu, ono sto ti jesi.
Ja:Sta?
V:Ti si lisica.
Ja:Kako? Nista i niko me nije ujeo.
V:To ti je u krvi. Sa tim si rodjena samo sto se aktivira kada ubijes nekoga. Ti si to uradila i krenula da se preobrazis. Zato te je sve bolelo.
Nisam sigurna da li cu se sada slogirati. Kako je ovo moguce? Nikada mi niko od mojih ovo nije rekao.
Ja:Koliko je opasno?
V:Zapravo i nije toliko. Pomoci cu ti i brinu ti se o tebi. Naucicu te sve sto treba da znas.
Gledala sam ga u neverici sta prica?
Ja:Samo prvo da svarim sve sto si mi rekao. Moci cu ja sama a i ne zelim da ti smetam.
Naravno da zelim da budem sa njim medjutim moram da se neckam ipak cu samo tako videti koliko se brine i koliko je ozbiljan.
V:Neces moci sama a i ne uzimas mi vrijeme. Sem toga nece mi biti ni najmanji problem da provodim vreme sa nekim poput tebe.
Ja:Poput mene?
Zelim da znam sta mu ovo znaci? Samo da ne ispadne kreten!
V:Sa tako divnom i slatkom osobom.
Na ovo sam se nasmijala a on me uhvatio za obraz i malo povukao. Ispadamo kao deca ali opet imam taj neki lep osecaj.
|Kristina|
Jos jedno mrtvo telo. Na isti nacin ubijeno. Pretpostavljam od istog ubice. Moji snovi koji su licili samo na bajke, strasne bajke. Sada su postali stvarnost. Uhvatila sam Nikolu za lakat da bih se smirila. Zasto se desavaju ovolika ubistva? Videla sam Andjelu koja je opet tu stajala i sve posmatrala. Njoj je odjednom prisao Balsa i poceli su pricati. Da li je moguce da je startuje? Starija je od Nikolije pa razumijem zasto bi krenuo na nju. Zanemarila sam ih jer imam mnogo vecih problema pored toga. Okrenula sam se i primetila da nam prilaze Vuk i Andrea. On zna o ovome nesto, sigurno.
Ja:Idemo.
N:Gde?
Ja:Da sednemo kako bi popricali.
Idemo Vuku i Dei u susret te ih tada okrecem u suprotnom smeru.
Ja:Ide li vam se na casove?
A:Ako mene pitas i ne bas.
Ja:Super resili smo onda. Idemo u neki kafic da sednemo.
Svi smo zajedno krenuli ka kaficu blizu skole. Seli smo te porucili sta je ko hteo.
V:Andrea treba da vam kaze nesto.
Ja:Andrea?
Pogledala sam je zainteresovano o cemu se radi? Da nisu zajedno jaooo?
Ja:Pricaj!!!
A:Ja sam lisica.
Rekla je kao iz topa a ja sam je gledala malo sokirano.
Ja:Sta?
V:Ono ponasanje iz sale je bilo zato sto je pokrenule preobrazaj tako sto je na odredjeni momenat ubila odmetnika.
Mislim da sam u komi. Sanjam desinitivno. Sve ove danasnje informacije su sokantne a opet moram da znam jos. Sve sto znam za ovu situaciju je malo. Petljamo se sa tamom, pak smo i mi sami tama.
Ja:Pa kako si sad? Boli li te sta? Je li to opasno? Kako je to moguce?
Postavila sam dosta pitanja odjednom jer ne znam sta cu? Moram to da znam. Prije svega, prioritet mi je da bude dobro pa onda ostalo.
An:Dobro sam, samo sto sam i ja sada jedan cudak. To je u mojoj krvi. Ni sama ne znam kako ali eto.
Jos vise zapanjena sam gledala u neverici. Okej zvanicno cu poludeti.
Ja:Dobro ako si ti okej onda mozemo da nastavimo sa svim ovim?
Klimnula je glavom te sam presla na stvar.
Ja:Vuce ti sigurno znas ko ubija ucenike, zar ne?
Pogledala sam ga a on se gledao sa Nikolom. Imali su neke nabedjene stavove.
Ja:Alo.
Mlatila sam rukama izmedju njih te su se trgnuli i poceli slusati.
V:A, sta?
Ja:Ucenike ubija onaj takozvani odmetnik zar ne?
V:Da, na zalost.
Ja:Sta on uopste zeli?
V:Kristina imaju vrlo teske stvari koje moram da ti kazem. Tacnije vama svima koji znate.
Ja:Reci pa kako god da je.
V:Hocu. Prije svega hocu da znate da sam uz vas i da cu se ja brinuti za Andreu.
Tada sam pogledala u nju a ona me onako kao narcis pogledala.
A:Ja sam rekla da mogu sama ali eto mog viteza.
Rekla je sa podignutom rukom a kasnije je spustila i pogledala u mene. Tada je izbacila i jos bolje me pogledala. Mislim da jee tek sad skapirala da je rekla ovo "moj vitez".
V:Pa naravno, jer je to bolno i treba ti pomoc.
Cutala je na ovo. Shvatam i zasto.
Ja:To je onda sredjeno. Naravno i ja sam tu.
Rekla sam to kao da to treba vec da znaju jer se to podrazumeva. Tada se oglasio i Nikola da je uz nas u svemu.
V:Kristina plasim se da bi trebala vise da pazis na sebe.
Ja:Zasto? Zbog drugacije sare? Cega?
V:Kakve sare?
Ja:Pa moje, drugacije od ostalih.
Skinula sam prsten dok se on namrsteno uspravio kako bi pogledao.
V:Imamo problem.
Rekao je sledjene face sve nas pogledavsi.
Ja:Zasto?
V:Tebe je ujela zmija, zmija za koju moras da das zivot kako bi ona ponovo ozivela.
N i A:Sta?