SnoX 🔚

17. deo

Kada smo pogledali knjigu bila je potpuno drugacija od opisa koji nam je dala Andjela.
A:Ruze i zvezda u sradini.
Ni:Pa dugo trazimo pa sam se izgubila.
Svi smo se vratili na mesta na koja smo bili. Kakvo cimanje phh.
|Andjela|
Pomislila sam da je nasla knjigu o legendi ali zapravo nije bilo nista. Sigurna sam da san nije u dzaba samo je pitanje sta je potrebno? Koji pogresan korak? Prolazila sam stranicu sa knjigama i zastala na jednoj. Uzela sam je iz reda a sa druge strane se pojavio Milos.
M:Jesi nasla?
Ja:Jos nista.
M:Da vidis kakvu knjigu sam nasao.
Ja:Kakvu?
M:Roman. Cekaj procitacu ti deo koji mi se najvise svidja.
Ja:Ajde.
M:Dodji ovamo.
Seo je na cosak police a ja sam dosla i sela pored njega
M:“Bez tebe u mom zagrljaju, osećam prazninu u duši. Uhvatim sebe kako u masi tražim tvoje lice. Znam da je nemoguće, ali ne mogu sebi da pomognem“
Pogledao me nekim neznim pogledom. Cekaj, rekao je "znam da je nemoguce"? On misli da se meni ne svidja.
Ja:Popuni prazninu u dusi.
M:Hm?
Pogledao me upitno. Polako sam mu se priblizila. Gledao me kao omadjijan. Ne mogu reci da mi se ne svidja. Dugo nisam osetila ovaku energiju sa nekim. Polako sam svoje usne prislonila na njegove. A onda se cuo pad knjige iz njegove ruke, koja se ubrzo nasla na mom obrazu. Uzvratio je poljubac koji je sada bio strastveniji. Kako smo krenuli ponovo da se ljubilo zaculo se jedno "Khm" i blagi kasalj.
K:Ne bih da smetam alo vrijeme je da idemo.
To je bila Kristina a za njom su isli i ostali. Brzo smo ustali i lijepo stali.
Ja:A da, da.
Ona je otisla nazad i okrenula ostale a mi smo isli za njima.
M:Amm, mozemo li da razgovaramo?
Ja:Pricacemo kada izadjemo.
Tiho smo izasli bez da nas strazari primete.
Ja:Posto nista nismo nasli danas, sutra cemo opet pogledati.
K:Da li ti znas sta pise u toj knjizi? Ima li veze sa snovima?
Ja:Ne znam, samo znam da su tu odgovori na sva pitanja.
K:U redu samo ne zelim nikog da povrijedim ili preobrazim.
Ja:Svi cemo ti pomoci.
K:Hvala vam. Onda idemo svi. Sutra je skola.
Polako smo se svi razisli a ostali smo samo Milos i ja.
M:Jedina stvar koju hocu da znam jeste.. jesi li me poljubila inpulsivno ili.....
Gledao me stalozeno dok sam mu ja prisla i uzela ga za ruku.
Ja:Ovo ili je.
Sada sam ruke premestila na njegov vrat a on je stvoje stavio oko mog struka. Privukao me sebi i ljubio uz vrat do usana. Bili smo malo zajedno i setali se zagrljeni. Ovo je nekako sve odjednom ali mozda stvarno odgovaramo jedno drugom. Opet ako ne, postoji raskid. Sada cu da uzivam jer nikada ne znas sta nosi dan a sta noc?
|Kristina|
Dosla sam do kuce zajedno sa Nikolom. Za sekundu sam se nasla u sobi. Ovo je pocelo i vise nego da mi se svidja. Moracu da se uvjezbam malo i da vidim sta mogu. Brzo sam zaspala jer me umorilo 3 sata trazenja knjige.
Magla je svuda oko mene, sve je mracno. Trcim kroz sumu i ako nista ne vidim. Odjednom se nadjem na mjestu gde se sve razbistrilo. Ogroman panj je na sredini cistine kojem se priblizavam. Prilazim mu sa oduskom u plucima ali odjednom strah i drhtaj obuzmu moje tijelo. Pojavljuje se nesto, nesto nedefinisano. Moje oci vide crveno. To cudovoste se krece prema meni i... otvaram oci ponovo sva preznojena. Odjednom cujem zvuk telefona. Pogledam i vidim da me zove Andjela.
Ja:Halo.
An:Trebalo bi da pricamo.

Ja:Je li se nesto desilo?
An:Ne, samo da ti predlozim nesto.
Ja:Vidimo se kod skole onda.
Stigla sam kod skole i videla Andjelu koja stoji ispred. Stajala je sa rukama u dzepovima jakne.
An:Cao.
Ja:Cao.
An:Posto ne volis da okolisam reci cu sta mislim da je najbolje.
Klimnula sam glavom na to sto je rekla iscekujuci sta ce reci.
An:Mislim da bi bilo dobro da neko vrijeme odes odavde.
Ja:Sta? Zasto?
Izbecila sam se pomalo bojazljivo.
An:Dok ne nadjemo knjigu i ne saznam o cemu se radi.
Ja:Sumnjas li na nesto?
An:Moguce je da je neko iz okoline neprijatelj i da te samo pomno posmatra. Cak mozda i neko iz tvog drustva, ne znam.
Ja:Zasto mislis da imam neprijatelje?
An:Nije moguce da je sve bajno. Sa tom promjenom dolazi jos dosta toga. Dosta nevolja a to sto ne znamo nista o tvojim snovima me brine. Nije moguce da neko toliko puta sanja isti san.
Ja:Kako god bilo ja ne idem odavde. Nastavljam svoj normalni zivot.
An:Samo sam predlozila.
Ja:Sem toga gde bih ja to otisla?
An:Na jedno mesto sa kojeg bih znala kako si.
Ja: E sad si mi sve rekla. Necu nema teorije da ostavim ikoga.
An:Samo pazi da neko ne ostavi tebe.
Prosla sam i otisla u skolu analizirajuci ovu recenicu. Niko od njih mi nebi naudio. Sigurna sam u to. Kako sam usla u skolu videla sam Nikolu koji je stajao sa Balsom i odmah se cimnuo kad me video. Dosao je do mene i prigrlio me. Nastavili smo da idemo u ucionicu.
N:Sto si snuzdena?
Ja:Nisam.
N:Sigurno?
Ja:Mhm.
Okrenuo me prema sebi i zaustavio nas. Gledao me neko vreme.
N:Dodji ovamo.
Kako je to rekao zagrlio me. Iskreno mi je prijao zagrljaj kao nikom. Uzvratila sam zagrljaj. Kako je krenuo da se odvoji poljubio me u kosu. Kako me ovako smiri? Kolika je on dusa, moja dusa. Pogledala sam ga dok sam se topila od njegovog pogleda.
N:Ajmo.
Uzeo me za ruku i usli smo u ucionicu.
B:E Dzoni dodji sekund.
Pozvao ga je Balsa a ja sam otisla da sednem. Kako sam prisla klupi videla sam neki papir. Pogledala sam okolo ali svi su bili zauzeeti ne gledajuci ka meni. Mozda je Nikola. Otvorila sam papir. Ono sto sam procitala bilo je sokantno.
"Veceras dodji u salu u 20h, inace se moze svasta desiti"
Nema potpisa. Sta je sada ovo? Da li ovo radi Andjela kako bi me naterala da se odaljim odavde. Videla sam Nikolu kako je krenuo ka meni pa sam papir stavila u dzep. Seo je pored mene i naslonio se na moje rame. Poceo me golicati i pricao mi je u vrat sto me isto golicalo. Kako je profesor to cuo odmah je ragovao.
Prof.: Nikola odmah da si presao iza da sedis. Ne ometajte mi cas.
Pogledali smo se i suzdrzavali da ne puknemo od smeha. On je uzeo ranac i bacio na sto iza kod jednog lika iz odelenja. Seo je iza i odmah pokuvao moju stolicu i mene do njegovog stola. Ja sam povukla klupu kako bi izgledalo normalno, po mogucnosti. Uhvatio me za obraze i poceo da se igra mojim licem. Prelazio je prstima preko svakog dijela mog lica. Poceo je da prelazi po mojoj vilici pa preko usana. Kada se vratio na vilicu ja sam je stegla. Malo se podigao i sapnuo mi na uvo "svidjas mi se". Nasmijala sam se a on je to znao s obzirom da se igrao mojim obrazima. Proslo je par casova a ja sam bila zamisljana i trudila se da sam sto vise odvojena od svih. Poruka je preteca a nikog necu da uvlacim u to. Andrea mi je prisla i potrljala me po ramenu.
Ja:Ejj.
A:Gde si ti?
Ja:Tu sam bre.
Gledala me brizno.
Ja:A gde je tvoj andjeo?
Na ovo se odmah nasmijala i potrljala po celu.
A:Ma, vidimo se ovako ponekad.
Ja:Kako to?
A:Obicno smo oboje u zurbi.
Ja:Ne zezaj bre kako ste spori.
A:Sve sto ide brzo dodje, ako ide.
Ja:Bez negativnosti. Vidi se na kilometar da ima hemije medju vama. Vasa tela tako govore. Onu noc kad sam vas videla tako ste pristajali jedno drugom.
A:Nemoj toliko lepoih stvari da mi govoris. Ne zelim da se nadam pa da se razocaram.
Odjednom se cula sirena hitne pomoci.