SnoX 🔚

Kraj.

Jaka svetlost mi zasmeta pri pomeranju teskih kapaka. Jedva malo otvorim oci a kada ugledam majcino lice a pored i Andreino nista mi ne bude jasno.
A:Probudila si se.
Kaze sa blagim osmehom.
Ja:Sta se desava? Gde smo?
M:Duso.
Uhvati i zagrli me.
Opet osetim neku toplonu ali kako?
M:U bolnici smo. Bila si u komi.
Ja:Sta? Koliko?
A:Dva meseca.
Ja:Cekaj ono sve je bio san?
Na vrata se pojavi Nikola a za njim Vuk.
N:Budna si, konacno. Jesi li dobro?
Ja:Jesam...valjda.
Gledala sam ih neko vreme.
Ja:Nisam u raju?
A:Ne.
Kaze mi i osmehne se a onda me zagrli. Nikola mi uzme ruku.
Ja:Ljudi mozete li malo manje da me maziti i kazete sta se desilo?
N:Posle sto si videla da je Andrea umrla pala si mi na ruke. Vuk i ja smo bili pateticni sve dok nije doslo jutro. Andrea se probudila kao normalna a ti si pocela krvariti na rane koje si imala. Poneli smo te kuci a onda smo videli tvoju majku i Andreine roditelje. Malo sam razmisljao i uzeo pa se posekao i rekao Andrei isto. Nismo zaceljivali. Onda smo te odneli u blonicu shvativsi da su nam se tela vratila u normalu.
Ja:Znaci ipak nije sve bio san?
A:Tako je.
Krenem da se uhvatim za ogrlicu na vratu ali nista ne osetim.
Ja:Ogrlica?! Gde je?
Pocnem paniciti.
N:Skinuli su ti je doktori sigurno.
Ja:Gde je?
Sada vec glasnije kao a se derem izgovorim. Andrea brzo izadje i vrati se sa ogrlicom. Kao da sam joj je otela stavim je oko vrata a onda odahnem. Opet sam osecala neko gusenje. Uhvatim majku za ruku jer ne mogu verovati da je opet tu.
Ja:Vuce?
Podigne glavu i obrve upitno.
Ja:Zasto se ovo sve desilo? Kako je moguce?
V:Moguce je da su nase moci pripale nekom drugom.
Ja:A tvoji?
V:Andrea je tu.
Malo se zacudim na odgovor ali po Andrei vidim da ce mi reci. Ne znam zasto ovoliko panicim kada je sve dobro. Probam nabaciti neku energiju.
Ja:Kada izlazim.
M:Sada cemo da vidimo sa doktorom.
Nakon razgovora sa njim i Nikolinih pregovora pustena sam kuci. Proslo je nedelju dana a zivot je bio tako lep. Od ponedeljka krecem sa zavrsavanjem skole i daljim skolovanjem. Nikola i ja bi trebalo jos malo da se uzmemo. A Andrea i Vuk su sada oni pocece konacno njihov zivot. Vuk se odrekao svojih. Andrea je umrla zbog njih. Svima su stavili cini zastite samo njoj nisu. Koliko sam razumela hteo je i da ih ubije i ja bih.
-》》》godinu dana kasnije
Posle polozenog ispita vracala sam se kuci kod Nikole gde je bila i majka. Rucali smo u skladu i dotakli se teme o deci. Naravno mama bi da bude baka. Mada jos nisam sigurna a ako se desi sto da ne. Zacuje se zvono na vratima.
Ja:Ja cu.
Vratim Nikolu koji je hteo da ustane.
Odem i otvorim vrata i spremno docekam Andreu u zagrljaj. Posle nje me pozdravi Vuk i preda mi neku kovertu.
Ja:Sta je ovo?
V:Bilo je ispred vrata.
Ja:Odakle?
V:Nemam pojma neki momak je isao niz ulicu jedino, ne znam moze li biti ali eto.
Ja:U redu prodji slobodno.
Pokazem mu na sto gde su sada svi.
Ja:Stizem.
Kazem i odem do na sprat. Otvorim kovertu u kojoj je bila uvela ruza i srednje velicine beli papir. Otvorim ga, a kako vidim rukopis zatrese mi ruka.
"Pa pre svega ne znam zasto ovo pisem kada ti necu doneti?.No dobro ako onda ikada i vidis ovo, hocu da znas da nisam bio neko ko te koristio i da sam prvi put bio tako iskren. Nisam znao posle sta cu, cemu dalje? Nema daljeg bezanja. Posle dugo razmisljanja mislio sam makar te mogu spasiti a jos i vratiti tvoju majku i Andreine roditelje. Sada ako ovo citas trebalo bi da imas normalan stari zivot i da ga zivis najbolje sto znas, jer ne bih bio spokojan da znam da sam svoj polozio bez da ti nastavis."
Presece me u stomaku i nogama. U glavi pocne da mi zuji a suze krenu. Stefan...je mrtav? Kako to i u sebi kazem i pomislim osetim tezinu i gusenje. Morala sam dalje citati. Mozda, mozda se zeza.
"Na kraju krajeva ne zanima me niko izuzev tebe, napisao bih koju rec i za njih ali nisu u mom vidokrugu. Nista ne vidim, nista izuzev tebe. Ne zelim da ti pravim nered ovim vec spokoj. Zato sta god da bude nastavi dalje. Ja cu naci svoj mir mada negde dole kao Lucifer mozda... Kralj je kralj ma na kom svetu. Necu ti pisati o tome kako bih voleo da imas nekog muza ili porodicu jer iskreno, necu onda reci nista sto bi te poguralo ka tome. Reci ces kako ti nisam rekao da te volim, nisam i niti cu ikom. Samo, secas se kada sam ti rekao da odrastes? E pa nemoj..
Uvek ostani takva. S"
Suze su vec bile nazaustavljive. Srce samo sto mi ne iskoci iz grudi kao da mu je tesno od bola. Odem i zakljucam vrata onako nemocna i bezivotna. Cujem kucanje na vratima.
A:Kristina, dezert!
N:Dolazi li?
A:Izgleda da je zaspala.
Tako je, zaspala sam i pala u bezdan onog momenta kada smo se mi razdvojili. Ona bol i struja ogrlice mi je pokazala da sam ostala bez pola sebe. Onog trenutka kada je kralj napustio i pustio kraljevstvo. Zbog svoje kraljice. Zbog mene? A nije mi rekao "Volim te" a?
Kroz plac se napravi bolan osmeh na licu shvativsi da nisu bile potrebne reci...