Koračala je lagano mermernim stepenicama osvetljenim prirodnim svetlom. Stakleni zidovi velelepne građevine štitili su je okrutnog spoljong sveta, ali ništa je nije štitilo duhova nje same.
- Kafa, gospođice Kalina?
- Jaka, najjača! - bio je njen odgovor, jer glavobolja nije jenjavala.
U poslednih dvadeset i četiri sata sva sećanja koja su se kao po dogovoru sjatila i okupirala je, nagnala su je da samu sebe ponovo rastrgne. Da se opara po šavovima bez mogućnosti da se ponovo sastavi. Da se otopi i nestane.
Nije Milanova izdaja bila ona koja ju je vratila na dno. Ne, bio je to Vladanov povratak i jedan prost poziv...
Telefon je ponovo zazvonio, ali Kalina ga nije čula...
*****
Još jedan mlak orgazam kasnije, ležala je na Borisovom ramenu. Prelazila je prstom po njegovom trbuhu dok su se misli rojile.
Nije bila potpuno otvorena prema Borisu. Nije mogla. Iako su godine prošle, Saša je i te kako bio živ u njoj kao podsetnik na sve što je loše u jednom muškarcu.
Nije se otvorila i nije prepustila, samim tim više od mlakosti nije mogla ni da pruži. Da se zaljubi, da voli, da se prepusti... Ne, nije mogla.
Telefon je zazvonio i Vladino ime na ekranu značilo je samo da je stepen hitnosti ogroman, bilo je rano, suludo rano, pre prvih petlova.
* Molim druže?- šaputala je da ne uznemiri Borisa.
* Napravio sam katastrofu. Zaprosio sam Marinu i pazi sad, odbila je.
* Zašto?
* Kaže, nisam uložio dovoljno truda. Kaže, nije bilo varnica. Šta su to varnice?
* To ti je kada cura pišne u gaće od sreće. Znaš onu priču o laticama ruža po podu i krevetu? Pa onu o svećama i vinu? Taj kliše priželjkuje svaka, a opet, želela bi nešto druačije, neočekivano, jedinstveno!
* Znači, vi žene ne znate šta hoćete!
* Ne, ni tačno znamo šta hoćemo, ali vi nemate para za to! Neka prođe nekoliko dana, zatim se osamite i onda joj priredi spektakl. Može, recimo, kampovanje na jezeru! Pusti pesnika u sebi da iskoristi momenat!
Smešila se u sebi znajući koliki antitalenat da izrimuje dve jednosložne reči. Znala je da fijasko ne gine, ali još je bolje znala da će se uloženi trud isplatiti. Prihvatiće prosidbu i živeće srećno do kraja života.
Srećno...
Na samu pomisao se stresla vraćajući telefon na komodu.
- Rešila si problem života i smrti?
- Jesam, dragi - odgovorila je spuštajući se na bok pored Borisovog obnaženog tela.
Iako je krckao tridesete, nije sebi dozvolio da zapusti jedan segment svog tela. Redovno je vežbao, hranio se zdravo. Mamio je na uzdahe.
Jedan uzdah oteo se sa Kalininih usana, pomislilo bi se da je uzdah zadovoljstva. Uzdah koji je ispustila bio je uzdah bola, saznanja da ona sama nikada više neće imati prava na romantičnu prosidbu, još manje, da nema prava na srećni do kraja života.
Zavidila je Marini.
Ona je imala Vladu da je bezrezervno voli, da joj bude veran. Da joj povlađuje. Marina je imala ono što Kalina nikada nije okusila. Bila je ta koja je stavila muškarca ispred sebe, a ne sebe na prvo mesto. Bila je poražena, nikako voljena.
Zavidila je Marini na ljubavi kojom je obasipana, zavidila je... Jer... Jer... Marina je imala sada Vladu, u celosti.
- Ako me još jednom prekine taj bizgov, veruj mi, zaboraviću da ti je prijatelj. Ja sam tvoj početak i kraj!
- Molim, Borise?
- Čega je on spreman da se odrekne zarad tebe?
- Ne razumem? O čemu pričaš?- mucala je sputana njegovim telom. Čvršće ju je uhvatio za ruke.
- Ja sam tvoj alfa i omega! Ja, samo ja! Odrekao sam se mnogo čega zarad tebe i očekujem da se to poštuje! Razumeš?
Grubo joj je utisnuo poljubac u usne, još grublje nasrnuo na njeno krhko telo koje je tresla panika.
Pokušavala je da se otme, ali okovi načinjeni od njegovih šaka bili su jaki.
Ni perjani jastuci, ni satenska posteljina nisu mogli da uguše jecaje u rano letnje jutro. Ni sunce, kasnije, visoko na nebu nije moglo da spali gnusnost koja se zajedno sa neželjenim semenom ljigavila po koži nedužne žene. Obeležena poput zapišanog drveta, uvijena u bele čaršafe, svojim naricanjem nad zlob sudbinom nadglasala je i gradsku vrevu.
Bila je poražena.
Bila je unakažena...
U pravu si. Moj početak i kraj! Došao je kraj! - govorila je sebi u bradu dok je vrelom vodom gulila kožu, prala krvave tragove sa svojih bedra.
Jedna je odluka pala. Nikada više neće dozvoliti ikome da joj priđe ovoliko blizu da može da je povredi.
Nikada više neće dozvoliti da makar pomisli kako joj je stalo.
Nikada više, ponavljala je sama sebi ni ne znajući da nikada više dođe nekoliko puta pre nego što se izgovori - Dosta!
***
- Gospođice Kalina? Vaša sestra je na liniji jedan, uporno zove! Javićete joj se?- sekretarica je pomolila glavu iza staklenih vrata i stidljivo progovorila.
Kalina je neznatno klimnula glavom teko tada shvativši da nije sećanje, već prava zvona telefona.
* Molim Anđelče?
* Dakle, Vlajko se vratio? Nadam se da je podvio rep i shvatio da nisi ljubomorna kučka!
* Da, vratio se, ali ljubomorna jesam bila. Ne pakosna. Nikako kučka!
* Misliš da će te saslušati ovaj put? Od početka do kraja?
Alfa i Omega, vratilo se Kalini kao bumerang. Alfa i Omega. Ona i Vlada su bili alfa i omega. Započeli su prve životne korake još u jaslicama zajedno, suđeno je da skončaju, pa makar pod puškama, zajedno!
Prišla je prozoru, neznatno ga otvorila i zapalila cigaretu još uvek držeći slušalicu telefona na ramenu. Znala je da je život zbir ozbiljnih izbora u neozbiljnom vremenu i da efekat leptira donosi uragane.
Uragan pete kategorije po imenu Vladan bio je tu, pretivši da polupa staklenu kulu i uništi utočište koje je samoj sebi stvorila...
* Mislim da će moći da me poljubi u dupe, Anđo! Popiću kafu s njim, videti šta hoće i nastaviću kao i do sada. Srećan rođendan, srećan Božić i marš tamo odakle si došao. Nikada ga nisam ostavila po strani, čak i u vreme kada sam možda trebala. Saša i Boris su bili smrtno ljubomorni na njega, ja sam prijateljstvo gajila. Samo zbog toga sam prešla preko epiteta kučka, a to su bile Marinine reči, ne njegove!
* To je moja cura!- čula je sestrin smeh s druge strane veze i znala je, bila je u pravu.
*****
Malo toga moglo je da promakne Tanaskovićima.
Treće godine Kalinine veze sa Borisom i petim ili možda sedmim Nikad više, Milorad Tanasković se pojavio na vratima ćerkinog stana.
Slika koja ga je dočekala bila je poražavajuća.
Kalina, u starim i iznošenim trenerkama, kuvala je ručak. Vlada se igrao na podu, dok je opeglan i namirisan Boris sedeo u fotelji čitajući novine.
Nije uspeo ni kafu da popije do kraja kada mu je prekipelo i izneo je ultimatum!
Ili će Kalina početi da radi, ili mogu da se oproste od lagodnog života.
Bio je svesan matori Tanasković da će taj ultumatum uneti razdor u njihov život i tome se nadao.
Znao je da je Kalina samo odskočna daska u Borisovim planovim, baš kao što je bila sigurna luka u Sašinim. Oba muškarca bila su lakoma, oba muškarca u Kalini su videli slabost i želju za porodicom i savršeno su znali kako da to iskoriste.
- Ja ću je izdržavati!
- I nju i njeno dete? Ne vidim da moja kćer izgleda onako kako je izgledala dok nije upoznala tebe! Kosa neisfenirana, lice podulo, odeća ofucana! Nema osmeha, nema rumenila, nema žara! Mesec dana! Toliko dajem vremena, a onda ili počinje da radi ili se selite odavde - bile su njegove poslednje reči...
Omega je krenula.
Kraj jednog poglavlja života bio je na pomolu, ali kraj koji će za sobom odneti nove žrtve.
Neko će pasti zbog ljubavi, neko zbog slobode, neko - zbog pohlepe.
Neće se krvavi potoci stvoriti na ulicama užurbanog grada, ali će rat koji nastupa potkan neminovnim krajem ostaviti dalekosežne posledice...
💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞
