- Tanasković Kalina?
Njeno ime s usana profesora fizike udaralo je o neme zidove punog amfiteatra.
Podigla je ruku, obazrivo, bez glasa odgovorila na prozivku.
Blagi osmeh mu se prikrao na grubom licu zatim je i sam nastavio dalje...
- Todorović Vladan?
Pratila je rat pogledima. Vladin samodopadni osmeh i profesorov, sada već namršten...
- Kada već znate naša imena, redno je da krenemo s nastavom! - Kalina se drsko kao i obično ispravila na svojoj stolici, sa rukama prekrštenim preko grudi.
- Nestrpljiva da upije znanje... Biće ovo zabavna godina, naročito kada krene ispitni rok - zabavljeno je odgovorio, a odmah zatim Vladi uputio još jedan pogled pun oštrica.
Prepoznao je mladića koji mu je iz ruku oteo nagradu večeri, ali ujedno i spasio neprijatnosti koju donosi racija na studentskim žurkama.
Pratio je Kalinu. Nije joj znao ime dok na prozivci se nije javila, a bilo mu je jasno da ni ona nije znala ko je on.
Slatka, odevena u crno, u kožnoj jakni, nije se razlikovala od ostalih studenata, ali je mogao da se zakune da štreber bila nije.
Kako je Kalina Tanasković u opšte došla do mašinskog fakulteta bilo je pitanje koje ga je morilo umesto da se usresredi na principe dinamike.
- Imamo pauzu posle fizike. Moram da kenjam i moram da popijem kafu- Vladan je svesan profesorovog pogleda šaptao Kalini na uho
- Ti kenjaj, a ja ću duplu kafu, da sperem zaostalu glavobolju. I neku žestinu, brate, ovo je neprijatno - govorila je zagledana u klupu pred sobom, znajući da ako samo malo podigne pogled susreće Sašin...
I kada je već postao Saša u njenim mislima, zar on nije profesor fizike?
Otrgla se nepoželjnih misli, još uvek fascinirana kako patike mogu biti zanimljive, složivši se sa Vladom. Kafa je ono što im je preko potrebno...
- Koleginice Tanasković... Ostanite na sekund, molim Vas.
Nije stigla ni da skupi svoje stvari, u već praznom amfiteatru, Saša je stajao samo jedan red udaljen od nje.
Vlada je poput pravog vojskovodje napustio svon položaj zaštitnika i ostavio je da ovu bitku bije sama..
- Molim, gospodine profesore - namerno je naglasila deo sa tiulom, samo malo, samo sa sekundom nade da će ga otrezniti, a pre svega, da će otrezniti sebe. Ovo je univerzitet, on je profesor, ona je učenik...
- Mislim da ti u subotu nisam bio profesor!
- Mislim da u subotu nismo znali nni mi ko smo. Hvala što si me spasio one napasti, stvarno si bio princ na belom konju, ali subota treba ostati u subotu. Znaš, kao što ne može biti svaki dan Badnji dan...
- Da, sledeći dan treba biti Božić, a ti nam uskraćuješ mogućnost. Zamisli, možda jesam bio tvoj princ, možda si ti trebala biti moja princeza, ali nikada nećemo saznati. Ili možda hoćemo, princezo Kalina?
Progutala je zvučno, kao da upravo guta knedlu sa celom šljivom, ubeđena u istinitost njegovih reči. Princ na belom konju ili smrdljiva zelena žaba. Neće nikada saznati, upravo zbog nje...
- Pa, Kalina? Pustićeš klinca da te šeta ili ćeš nam napokon dati pet minta vremena? - bio je zajedljiv, još uvek pod uticajem Vladinih provokativnih pogleda.
Muškarac koji je proračunato išao kroz život, sa čvrsto i dobro napravljenim planovima, od jednom se osetio ugroženo pred jednim dečakom.
Jer upravo, Vlada je to naspram Saše bio. Dečak.
Tek zagazio u svet odraslih, mlad i zelen.
Saša je s druge strane muškarac ranih tridesetih, sa dobranom istorijom i bogatim iskistvom u životi...
- Ako ti je pet minuta da mnom dovoljno, onda bolje da me šeta klinac, matori! - nikada nije dozvoljavala da se loša reč kaže o njenoj porodici ili Vladi. Sve može, one koje voli, nije davala da se diraju...
Kao da mu je opalila najteži šamar svojim rečima, shvatio je šta je u stvari rekao. Međutim, neke stvari kada se izreknu teško se posle povuku. Reči, čak i ne zapisane ostaju uklesane u kamenu vremena...
- Nisam tako mislio, kunem ti se. Slušaj, ne jurim za suknjama, tako neću ni za tvojom. Svidela si mi se i stvarno bih voleo da te upoznam mimo ovih zidova - raširio je ruke da naglasi poentu njihovog bitisanja u amfiteatru - I tako, samo sam predavač vašoj grupi na prvom semestru, kod mene nemaš polaganja. Razmisli o time, ako je to ono što te sekira, a ja te čekam večeras u parku nadomak studenjaka...
Kafa se odavno hladila u kantini kluba mašinskog fakulteta, Kalina je je još uvek bila pod uticajem Sašinih reči.
Čak ni Vlada nije mogao da je razveseli ili otrgne od teških misli. Video je da se u njoj sprema bura i znao je kolko ta bura može da potraje...
- Dvoumiš se?
- Troumim, iskreno. Trilema, dragi moj Šerloče!
- Pa, dobro, ako je život pred tebe stavio put za levo i desno, najbolje je da nastaviš pravo, pa makar i preko njive. Šta je ono što ti želiš?
- Molim?
- Ne seri, nego mi kaži, da li želiš da se vidiš s njim?
- Da nisam u toku svih ovih godina shvatila koliko voliš žene, kada si sa mnom tačno bih pomislila da si peder. Želim da probam...
- Šta da probaš?
- Ne glupiraj se Vladane! Sve. Želim ceo komplet a la Stojanović. Ko zna, da nije bilo racije...
- Da nije bilo racije, koliko si bila raznešena Rufijem, bar se nadam, ujutru bi te ubilo kajanje. Dakle, bolje je ovako, kada donosiš svoj izbor. Drugo, za tvoj info dragi moj Votsone, ti si toliko gadna da pored tebe i poželem da sam derpe!
Smeh je napokon ispunio kantinu, onaj iskreni, zarazni, veseli... Smeh...
U nadi da smeh neće zameniti suze, jer kako su stari umeli reći igračka-plačka, Kalina je donela odluku.
Neće da brza.
Dosadašnje platonske veze ostaviće po strani, baš kao i svaki fijasko njenog čestog zaljubljivanja.
Ovog puta, rešila je, ićiće polako, puževim miljenjem sporo, sve do trenutka kada će dozvoliti sebi da oseti nešto jače i više.
Znala je da je Vlada bio u pravu.
Nije se ona baš baš zaljubljivala. Bili su joj mnogi mladići zanimljivi, ali je volela da svoju zainteresovanost definiše kao zaljubljenost. Od petka do ponedeljka, kada bi im našla neku manu i bez ikakve šanse da platonsku vezu prenesu na viši nivo, ostavljala bi ih bez objašnjenja.
- Voziš me kući ili moram peške?
- Princezo, ideš peške, dosta mi je bilo Miloradove torture. Nemaš ti pojma šta mi je sve rekao ono veče. Idi spremaj se i zapamti... Samo ono što ti želiš, pa makar te put do tvojih želja vodio i preko njiva...
I bilo je tako.
Poput devojčice, skoro da je poskakivala po kući spremajući se za hod po blatu, ako treba. Želela je da upozna Sašu iza profesora Saše i priseti se, jesu li njegove usne zaista tako ukusne ili se njen um poigravao s njom.
Zadovoljna svojim odrazom u ogledalu, u helankama, dugačkom džemperu i postavljenoj kožnoj jakni, spremala se za satanak, tamo negde u parku, nadomak studenjaka....
Nije je bilo briga ni što joj sestra sugeriše da se frajer ne peca na ofucan izgled, niti majčino negodovanje da tako ne izgleda jedna dama, Kalininina buntovna priroda je preovladala.
Ako ju je zapazio u kožnjaku, u farmerkama, sa običnom crnom majicom, zapaziće je i u džaku krompira. Ako je neko voli bez šminke, svakako će je voleti i sa šminkom, zar ne?
Pod izgovorom stalno ponavljanim u glavi, rešila je da u stilu Pepeljuge bez svoje kuma Vile krene na bal...
💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞
Momenat ne bira, jelte, a ova priča tako želi da se ispriča.
Dobro jutro, dobri ljudi.
Ljubim vas i čitamo se!
💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞💞
