Sa saznanjem da će dobiti dečaka, Kalina i Saša su nakon jedne od iscrpnih kontrola krenuli kući. Beba je bila aktivna, što je Kalini često izazivalo problema.
Rešena da se opusti, dane je provodila u krevetu uz dobru knjigu, dok je Saša sve češće odlazio na seminare.
Njegovo je vreme dolazilo, možda postane prodekan za fiziku...
- Hajde debela, šta si se utronjala! Hajde, idemo na kafu i kolače...
- Tebi fali daska, druže! Misliš da u sedmom mesecu mogu da se skitam kako ti želiš? Daj bre!
Vlada se nasmejao svoji drugarici i pružio joj ruku. Bio je istrajan u tome da izađu iz njebog stana.
- Kali, hajde, Saša je na seminaru, misliš da će saznati ako izađeš malo u šetnju? Daj bre, ti!
Hodali su relativno kratko, dvadesetak, tridesetak metara od parkinga zgrade do poslastičarnice gde su voleli da svrate na kolače. Barem Vlada, obožavaoc šećera u bilo kakvom obliku.
- Krempita, limun torta i dve limunade.
- Neka budu dva parčeta pite za mene - Kalina je bila ozbiljna... - Nego, zašto si insistirao da izađemo?
- Insistirao?
- Vlado! Poznajem te. Zašto smo ovde?
- Zato što mi nedostaješ. Zato što se be sećam kada smo nesmetano razgovarali. Postajemo poznanici, a ne prijatelji. Mislim, ne nalazim ja ništa loše u tome što stvaraš porodicu, ali svakako mi smeta što me vidi kao pretnju. Nisam mu pretnja baš kao što nije ni vaše dete.
- Nije istina!
- Istina je. Kali, on mrzi svakog muškarca, čak i vaše dete. Tvog brata ne može da smisli, dušo...
- Vlado, promenimo temu...
I dok su Kalina i Vladan rszovarali o trivijalnim stvarima, nisu ni primetili žensku priliku koja im se prikrala.
Sedela je tačno iza njih dvoje sve vreme upijala razgovor, menjala raspoloženje sa promenama tema i na kraju odustala.
Nije dobila ono po šta je došla, elegantno ustavši sa stolice ostavivši na stolu nepojeden kolač...
- Trebalo bi da odem do mame i Anđe...
- Ja ću da te odvezem, ok? I tako ih dugo nisam video. Anđa još traži svog princa na konju?
- Da, birka birka, posle u prste svirka. Nema Vlado moj prinčeva, sve su sami konji...- rekla je i uz tešku muku se odigla s mesta na kom je sedela.
- Vibrira ti telefon.
- Molim?
- Telefon, Kali!
Nepoznat broj je pokušavao da je dobije nakon nekoliko propuštenih poziva...
- Molim?- javila se napokon i ostala bez glasa...
*****
- Mama? Kako je Vlada?
- Zeva u televizor, dosadilo mu da čita lektiru. Vraćaš se do večeras?
- Da mama, seminar je bio kratak, vraćam se večeras. Otkazala sam Luki...
- Znam da je posle svega teško, ali... Postoji li i jedan muškarac...
- Osim Vlade, tog kog juriš da čita lektiru, ne postoji ni jedan da vredi. Doćiću po njega čim stignem u grad - rekla je, slagala ne trepnuvši, sećajući se dana njegovog rođenja...
*****
- Saša Stojanović, u kojoj je sobi?
- A vi ste?
