Neuništiva veza

1

Eliot Blejd

~ pet godina kasnije ~

Skupivši oči, nalik čkiljenju, posmatrao sam jednog od članova tima kako nam iznosi ideju o strategiji koju je osmislio.

Pronicljivo sam ga posmatrao ritmično udarajući prstima o masivni sto za kojim smo sedeli.

- Najbolji način je da upadnemo posle žurke dok su svi u pripitom stanju. Amanda Kros i Zek Grifo će ostati to veče u kući, tako da će nam biti lako da ih uhvatimo. - Ravnomerno sam disao čekajući nastavak ideje.

Ako mi se ne svidi, zna gde će zavrišti zajedno sa svojim planom. Zato se, celo vreme preznojava dok ga iznosi.

- Sa bočne strane kuće postoji izlaz. Posmatrao sam dva meseca taj deo i shvatio sam da se on nikada do sada nije zaključavao. Možemo odatle da uđemo i odmah dolazimo do hodnika, odnosno glavne raskrsnice. Jedan tim ode na sprat dok drugi ostane u prizemlju. Pokupimo ih i izađemo kuda smo i ušli noseći ih ka šumi u blizini. Tu bi nas čekao kombi i samo bismo ih prevezli do skloništa. - završio je s izlaganjem, a ja sam izdahnuo te sam se okrenuo u stolici ka svom jedinom prijatelju i osobi čiju reč jedino poštujem.

- U koliko bismo sati upali? - Rafael ga upita dok ja preusmeravam pogled ka kepecu.

- Posmatrajući Amandine i Zekove žurke shvatio sam da se najkasnije završavaju do četiri sata ujutru. Tako da bi najpogodnije vreme bilo oko pola pet. Tada bi kuća trebalo da bude prazna. - Mali se baš potrudio sve da izanalizira, simpatično.

- Da li dobro podnose alkohol? - jedan od njih upita, a ja se zainteresujem i dalje ne menjajući izraz lica.

- Ne, posle treće čaše ne znaju šta rade. Tako da će nam to biti od koristi. - i na ovo pitanje je imao spreman odgovor.

Ne znam dal' da budem zadivljen što je ozbiljno pristupio poslu ili smoren što neću danuti dušom i ubiti ga.

- I? - pogledao sam u Rafaela već u glavi zamišljajući celu situaciju.

- Meni se čini kao dobar plan. - potvrdno mi klimne glavom, a ja pogledam u kepeca.

- Prihvatam tvoju ideju ali ako ne ispadne kao što očekujem baciću tvoje telo Paku i Darsi, da se zaslade. - na spomen imena mojih krvoločnih pasa mali se zaledio.

Hranim se tuđim strahom, imponuje mi.

- Nećete se razočarate u mene, obećavam. - mali je pun samopouzdanja, odgovara mi to ali opet...Treba da se spusti na zemlju.

- Sutra u četiri sata ujutru se svi nalazimo ispred zgrade gde će nas čekati kombi. Ko zakasni, upoznaće se sa Pakom, a kasnije i sa paklom. Dobro se spremite, ne želim propuste. Sastanak je gotov, slobodni ste. - zakrenuo sam se u stolicu čekajući da svi izađu.

- Dobro si? - Rafael me upita kada ostanemo sami, a ja klimnem potvrdno glavom.

- Jesam. Zašto?

- Previše si napet. Opusti se čoveče, eksplodiraćeš. - našalio se sa mnom gurajući me, a ja sam samo odmahnuo glavom.

- Umoran sam. - to je moj odgovor na sve.

Zašto bi iko išta morao da zna?

- Idi kući. Verujem da će se Samanta obradovati što si ranije došao. - pogledao me je odlučno al' nisam imao šta da kažem na ovo.

Ne ide mi se.

Kako sam zaustio da promenim temu tako me je kucanje na vratima zaustavilo.

- Uđi. - grublje sam malo poviknuo te je u salu ušao jedan od zaposlenih.