Neuništiva veza

17

Eliot Blejd

Prvi put sam dobio nagon da se ne pojavim u rođenom stanu zbog žene.

Nije mi došla na posao, a čekao sam kao na iglama ceo dan.

Rejčel mi je poslala poruku pre možda dva sata gde me je pitala jesam li preživeo. Rekao sam da ću javiti večeras pa...

Devet sati je uveče i ovo je prvi put u poslednjih par meseci da dođem ovako rano kući. Šta uradi ovaj današnji skandal.

- Stigao sam. - oglasim se kao svaki put da ne bi posumnjala u nešto.

- Super. - odgovori mi, a ja udahnem duboko te se izujem i krenem ka dnevnom boravku.

- Šta radiš? - priđem joj te je poljubim u glavi, a ona okrene lap-top ka meni, a ja se umalo ne prevrnem.

- Ne znam dal' bih ovo nazvala edukovanjem ili upoznavanjem rođenog dečka...Šta ti kažeš? - sasekla me je, smireno, pogledom dok sam ja zabezeknuto gledao u ekran lap-topa.

- Gde si to našla? - otrgnem joj ga iz ruku, a ona se nasmeši.

Jebeno je gledala Rejčelin i moj seks snimak. Kako je uspela da nađe diskove? Zar ja to nisam sakrio?

- Potrajalo je ali uspela sam. I ovo, verujem da nije za mene. - iz džepa je izvadila malu kutijicu i spustila je na sto.

- Šta se dešava Samanta? - napravio sam se lud dok sam uzimao kutijicu, koju sam isto sakrio, s Rejčelinim vereničkim prstenom.

- Reci ti meni Eliote. Gde nestade sva ona ljubav koju si gajio prema meni ako si je ikada i osećao? - zajedljivo je rekla.

- Odakle ti ideja za sve ovo?

- Ne pravi se glup! Varaš me jebenih šest meseci! - ustala je besno s dvoseda, a ja sam krenuo za njom.

- Samanta smiri se. - pokušao sam da joj priđem ali se udaljavala.

- Neću da se smirim! Verovala sam ti! - prodrala se.

- Verovala sam svakoj tvojoj reči! Gestu! Pokretu! Mogla sam da se zakunem da mi to nikada ne bi uradio! I onda odjednom svet mi se sruši. - povređeno je odmahnula rukama.

- Zateknem te kako u otmenom toaletu jebeš svoju bivšu devojku koja ti govori da me ostaviš! - siktala je na mene.

- I to ne bilo koju bivšu! Već Rejčel Blek jebenu ćerku od osobe o kojoj sam ti pričala! I tu si me lagao povrh svega! Pravio si se lud i pravio si mene ludom, a ja sam ti kao slepica verovala. - u naletu besa se okrenula i obalila vaznu sa cvećem koja se razbila u hiljadu mini komadića.

- Zašto si me ponižavao? Zašto me jebeno nisi ostavio i rekao da ti se vratila nikad ne prežaljena? - urlala je dok su joj se suze slivale niz obraze.

Zaustio sam nešto da kažem ali me je prekinula.

- A da! Znam i to. Ostavila te. Povredila te, a ti si je kažnjavao time što imaš devojku. Jadno Eliote. Jadno!

- Odakle sve ovo znaš? - ponovo sam joj prišao, ponovo se odaljila.

- Posetila sam ti danas dragu. Ispričala mi je sve o vama. Sve... Plus mi je skrenula pažnju, indirektno, da ti nešto sa mnom fali pa da to tražiš u drugoj, odnosno njoj.

- Trebala si mene da pitaš sve što te interesuje. - izdahnuo sam.

- Da sam te pitala poricao bi! Bar te toliko poznajem da znam da mi nikada ne bi rekao istinu. Prekipelo mi je i otišla sam kod nje. Eto! Je l neki problem možda? - sevala je očima na mene.