Neuništiva veza

10

Rejčel Blek

- Rejčel da li bi se udala za mene? - ponovo to pitanje. Ponovo isti ambijent isti ljudi...

- Ne. - kao i isti odgovor.

- A! - zadihano sam otvorila oči dok mi je srce tuklo sto na sat.

Treptala sam unezvereno gledajući u jednu tačku dobrih pet minuta dok nisam shvatila da je san. Jebeni košmar.

Protrljala sam oči rukama te sam se osvrnula oko sebe.

Ležala sam na leđima u mračnoj sobi dok mi je Eliotova ruka bila preko stomaka.

Duboko sam disala, a oči su mi suzile. Nikada neću zaboraviti bol koji sam osetila kada sam ga odbila, a Bog mi je svedok da bih pristala iz takta.

Pogledala sam u Eliota koji je spokojno spavao tik do mene. Kosa mu je pala preko očiju, a lice mu je delovalo mirno i tako slatko.

On je najlepši i najstrašniji muškarac koga sam ikada upoznala. U njegovom prisustvu osećala sam se bitno. Njegove reči, dela, postupci, pokreti ukazivali su mi na to koliko me voli. Njegov status mi je imponovao jer sam znala da mi niko ništa ne može dok znaju da sam njegova. Njegova ljubav me je grejala i držala u životu. Volim ga od glave do pete i dalje. I dalje mu se svakoga dana nadam.

Želim ponovo naša jutra, dane i večeri.

Želim ponovo da bude moj.

Da me grli i ljubi. Vodi ljubav sa mnom i to da snima jer što da ne. Da me drži za ruku i predstavlja svetu. Želim da bude otac moje dece i moj suprug. Želim da ostarim sa njim.

Želim njega i sve što ide uz njega. Svaku nevolju, neprijatelja, metu...Sve.

Otišla sam da bi on preživeo. Sada sam se vratila kako bih je oživela.

Nežno sam otisnula poljubac u njegovu slepočnicu, a on se u snu nasmešio.

Sklonila sam mu polako ruku sa stomaka te sam ustala lagano sa kreveta.

Ko zna koliko li je sati. Spustio je roletne, jer zna koliko mrzim kada me sunce budi.

S noćnog stočića sam uzela telefon te sam videla da je dvanaest sati. Mati mila. I on još spava? Ustvari, neka ga. Preumoran je.

Pogledala sam još jednom ka krevetu te sam se osmehnula.

Ležao je na stomaku, pola otkriven, a pola pokriven. Tako je bio spokojan i miran da mi je došlo da ga izljubim. Ali nisam. Samo sam se okrenula i tiho izašla iz sobe.

- O! Neko je odlučio da ustane. - ma oči nisu ni uspele da mi se naviknu na svetlost već sam očula Suzanin glas.

- Zaspala sam u pet ujutru! - gunđala sam te kada sam ugledala Rafaela kako sedi naspram Suzan zastala sam.

- Dobro jutro. - zbunjeno sam rekla, a on je klimnuo glavom.

- Dobro jutro. Eliot još uvek spava?

- Da. Ne budi ga. Preumoran je. - sanjivo sam se dogegala do dvoseda te sam sela pored Suzan.

- Potreban mi je dole.

- A njemu je potreban odmor. - branila sam ga.

Uvek ću i zauvek.

- Zašto si legla tako kasno? Ja sam zaspala čim smo došli skoro. - Suzan se nasmejala Rafaelu, a ja da sam bila malo prisebnija namrgodila bih se.

- Jer sam ga čekala da dođe. Očitala sam mu bukvicu, a posle smo zaspali. - rekla sam dok sam zevala.

- Samo ste se svađali? - Rafael me upita kao da mi ne veruje, a ja klimnem glavom.