Neuništiva veza

21

Eliot Blejd

- Moramo da izađemo odavde podhitno. - prošaputao sam blizu Rafaelovog uha dok smo ležali na podu.

- Kako? Da izletimo? - prosiktao je na mene.

- Moramo da nađemo način da dođemo u kontakt s spoljašnjim svetom. - jedva sam izgovorio zbog bolova u rebru.

- Jedino da molimo za poziv. - bio je sarkastičan.

Zbog mog nepromišljenog šetkanja po SIGURNOM delu grada završili smo ovde. U rukama Arsena Bleka...Od kog smo bežali.

Moji ljudi su nam na tragu ali ne mogu nikako da priđu. Aktivirao sam alarm za uzbunu koji već šest meseci nosim oko vrata i sada dobijaju lokaciju gde samo ali jebeno niko ne dolazi.

- Bez domunđavanja! - Arsen je viknuo te je bacio stolicu na nas.

Već sedam dana se iživljava nad nama, a još uvek ne znam razlog zašto to radi.

- Zar nije logičnije da nam kažeš šta ćemo ti? - Rafael progovori, a ja ga munem rukom da ćuti.

Ne treba mi još jedan nogar u usta.

- Hoću, samo da pošaljem poruku. - odsutno je rekao.

- Zar je sada vreme za dopisivanje? - Rafaela kao kurac da boli dal ćemo preživeti ili ne.

- Ja bih živ da izađem odavde. Skrati jezik. - prosikćem na njega.

- Živ izaći nećeš ukoliko... - zastao je, a ja sam bacio mutan pogled na njega.

Poslao je poruku te je vratio telefon u džep prekrštajući noge.

- Ukoliko mi ne nabaviš pedeset hiljada dolara ili ne nagovoriš šeika al Maktuma da mi taj novac ne traži. - mrtav ozbiljan je rekao, a ja sam se zakašljao te ispljuvao krv na pod.

- Znaš li da je to ravno šansama da Abraham Linkoln vodi brzu hranu? - izjavio sam između kašalja.

Ja tok Maktuma ni ne poznajem.

Čekaj! Je l' to otac od lika koji je spajan s Rejčel? Jaoj, njega ne bih pitao pa da me sad ubiju.

- Znam, zato sam rešio da ti bar kraj života bude s lepim pogledom. - podigao je obrve gledajući me 'opasno'.

- Šta si uradio? - zakašljao sam se.

- Videćeš. Ako bude prošlo osamnaest časova, umrećeš gledajući odvratno lice svog prijatelja. - nasmejao se te je samo izašao iz prostorije ostavljajući nas vezane i prebijene.

- On je lud. - prozborio sam.

- Ma čini ti se. On je fin tip koji nas je pozvao na čajanku. - Rafael je izdahnuo, a ja sam počeo po glavi da presabiram šta bih mogao da uradim.

- Kako da dobijem jebeni broj tog šeika?

- Uhvati zlatnu ribicu pa zaželi želju.

- Daj jebote prestani. Umrećemo ovde ako ne prestaneš da me podjebavaš.

- Umrećemo mi bodrio ja tebe ili podjebavao. - i on je ispljunuo krv dok mu se pogled ukrštao.

- Budi optimističan.

- Kao ti dok si se slobodno šećkao gradom? - neće mi ovo nikada oprostiti.

- Ako izađemo živi odavde dušu ću ti uzeti, a krv na slamčicu piti. - zapretio mi je.

- Ma radi šta hoćeš samo da preživimo. I gde su oni degeni do sada? - cminuo sam se.

- Toliko si bio opsednut Rejčel da ih nisi ni utrenirao kako treba. Eto ti! Sve je ovo zbog tebe Eliote! Umreću kao smeće zbog tebe umesto da umrem na nekoj jahti koju bismo preuzeli od nekih tajkuna. - siktao je na mene zakašljavajući se između rečenica.