Dubina Okeana

Kazna I Poljubac

Neprijatna tišina, koju sam želela da prekinem bilo kojim rečima, je vladala vazduhom. Nervoza je trčala po mom telu, svakim trenutkom je rasla sve više i više. Šta će sada da se desi? Hoće li nas moj otac kazniti? Jer smo otišle tamo gde nam je bilo zabranjeno. Gledao me je svojim ljutitim pogledom, nije se trudio da skloni svoje besne oči sa mojih, sada sam u nevolji.

"Zdravo Elfina, drago mi je da si nam došla u posetu posle dugo vremena" izgovorio je hladno te reči, od kojih mi je jeza prošla telom, a onda pogledao prema mojim prijateljicama "Zdravo devojke."

"Oče, ja..." Započela sam rečenicu, ali nisam znala kako da je dovršim, srce je krenulo da mi kuca ubrzanim ritmom, zbog kog su reči, koje sam želela da kažem naglas, napustile moj um.

"Šta, Elfina??" Moj otac je namršteno gledao prema meni, nestrpljenje je neprestano plivalo oko nas.

Progutala sam ogromnu knedlu, koja je pod naletom straha sa lakoćom klizila niz moje suvo grlo, očajno sam spustila glavu dole i gledala u kameni pod "Žao mi je što sam prekršila obećanje i nisam te poslušala, ali oče uradila sam to da bih spasila svoje kraljevstvo. Pronašle smo Hortensiin dragulj i saznale da je Oksilija Editina naslednica, koja poseduje potpuno istu energiju kao ona" nadala sam se da ću tim rečima, bar malo ublažiti njegov bes, koji se sve više rasplamsavao.

Zvuk teškog izdaha koji je moj otac napravio, je dospeo do mojih ušiju "Elfina, nisi samo sebe dovela u opasnost tim postupkom, već i svoje prijateljice. Misli..."

"Izvinite, što vas prekidam Vaše Visočanstvo" ubacila se Oksilija u razgovor "Ali, mi smo želele da pođemo sa njom. Morale smo da pronađemo Hortensiin dragulj, pored toga smo saznale da je Rea Hortensiina naslednica, a ja Editina."

Moj otac nije hteo ni da nas sluša, samo se okrenuo i zaplivao prema palati "Bićete kažnjene zbog svojih postupaka. Tri dana će te pomoći našem baštovanu Herkulusu oko bašte" čim je to izgovorio, zabezeknuto sam gledala u njega, kao neka ovca "Nema protivljenja. Sutra u sedam ujutru da sam vas video u vrtu."

Ne mogu da verujem! Bićemo kažnjene, samo zato jer želimo da spasimo Kraljevstvo! Ovo stvarno nije fer. Umorne smo, a sutra ćemo morati da radimo, odnosno pomažemo u uređenju bašte. Ovo je najgora kazna koju sam ikada dobila.

~TIME SKIP~

Sa prvim zracima sunca, pospano sam otvorila svoje umorne oči. Danas je prvi dan naše kazne, ko zna kakav posao ima da nam dodeli moj otac. Polako ustajem iz udobnog kreveta, koji me zove da se vratim u njega i nastavim da spavam. Ali, znam da to ne mogu da uradim. Odlazim do ormara i uzimam četku koja je stajala na stočiću za ulepšavanje i češljam svoju dugu crnu kosu.
Začula sam kucanje na vratima, koja su se otvorila i u sobu je ušla moja majka. U njenim očima nisam mogla zapaziti ljutnju, već razočaranje. Hej! Pronašle smo Hortensiin dragulj i Editinu narukvicu, šta hoćete?! Da Morgana uništi ovo Kraljevstvo, možda?!! Moja majka me je nežno gledala, toliko da su oči krenule da mi se pune suzama od pogleda njenih nebesko plavih očiju. Odjednom, obavila je svoje nežne ruke oko mog vrata, stvarajući nežan topao zagrljaj pun ljubavi i sreće, jer sam se vratila živa, jer mi se ništa nije desilo.

Polako se odvojila od mene i zabrinutim tonom svog glasa rekla "Zašto nas nisi poslušala, Elfina? Da jesi, sada ne bi bila u ovoj kazni, znaš to. Zašto ste morale da odete u Haos Umirujućih Zvezda? Moglo je nešto veoma strašno da vam se desi, da umrete recimo. Da li si razmišljala o posledicama? O eventualnoj smrti, kada si odlazila tamo?"

Težak izdah je proizašao iz mojih crvenih usana, jesam razmišljala, ipak sam imala Hortensiin ključ, koji nam je omogućio odlazak na to mesto, podigla sam glavu i susrela se sa njenim okeanskim očima "Jesam. Onog dana, posle bala, kada je Laverna umirala i kada smo Azira, Oksilija i ja išle da tražimo Šljašteće crveno cveće kako bi smo je spasile, pronašla sam ključ. Hortensiin ključ, uz čiju moć smo mogle bez problema da uđemo u Haos Umirujućih Zvezda i uzmemo dragulj."