Dubina Okeana

Ukradena Ogrlica

Zraci sunca novog dana, polako su počeli iz postojanja da brišu mračne senke, koje su vladale prostorijom u kojoj sam spavala mirnim snom. Umorno otvaram svoje oči, a potom pogledom šaram po prostoriji. Danas je taj dan. Danas ću otići do čuvara, moram da uzmem taj bodež, po bilo koju cenu. Ustajem iz mekanog kreveta, koji me i dalje doziva i odlazim u trpezariju. Veoma sam gladna, zaista se nadam nekom ukusnom doručku.

"Dobro jutro" požele sam dobro jutro Lini i Olegariu, a zatim sela na slobodnu stolicu, koja se nalazila pored ulaza u trpezariju.

"Dobro jutro, Elfina" osmehnuo mi se Olegario "Kako si spavala?"

"Prilično dobro" uzvratila sam mu osmeh "Hvala na pitanju."

"Nadam se da voliš palačinke, Elfina. Napravila sam ih dosta. Ipak, koliko znam, danas ćeš otići da tražiš čuvara" Lina je ulazila u trpezariju sa velikim tanjirima u kom se se nalazile vrele palačinke iz kojih je izlazila para.

Stavila ju je na sto "Hvala ti na ovome Lina, zaista sam vam zahvalna na svemu što radite" uzela sam jednu i stavila u svoj tanjir.

"Znam da hrana nije kao u zamku, ali sam se potrudila" uputila mi je osmeh i sela na susednu stolicu.

"Ja, zapravo većinu svog života nisam ni provela u zamku" kazala sam smireno.

"Kako to?" Olegario se zbunjeno namrštio i nagnuo prema meni, a zatim stavio svoju glavu na pesnicu, prebacivši svu njenu težinu na lakat.

"Moja majka, kraljica Suelita me je kao malu ostavila kod svoje sestre. Tamo sam odrastala" nasmešila sam se, iako sam u očima osećala biserne suze koje su ih peckale "Većinu života sam provela na kopnu. Među ljudima, nisam ni znala za sirene. Međutim, jednog dana se sve promenilo, saznala sam istinu o podvodnom svetu i o tome ko sam zaista. Onda sam otišla u Elister, tačnije moj prijatelj me je odveo tamo. Njegovo ime je Silvio" zacrvenela sam se kao paradajz kada sam izgovorila njegovo ime, nadam se da Olegario i Lina to neće primetiti, jer bi me bilo veoma sramota.

"I, šta se onda desilo?" Upitala me je Lina, dok je prstima hvatala dršku šolje u kojoj se nalazio zeleni čaj.

"Onda sam saznala istinu. Znam i za Oranu, za čarobni nakit, dragulje, Biser Dubina" tiho sam govorila "Znam za Srebrni bodež i Prah zlatne školjke, zbog toga sam i došla u Šumu Straha, da bih ga pronašla. A, on se nalazi kod čuvara" odgurnula sam stolicu rukama i ustala sa nje "Moram da ga pronađem. Što pre to uradim to bolje. Idem. Vidimo se" izplivala iz trpezarije.

Berelina P.O.V.

Gledam Elfinu, kako polako odlazi iz naše male kolibe. Iz svoje glave ne mogu da izbrišem ogrlicu koju je nosila oko vrata. Izgleda veoma poznato, kao da sam je već negde videla. Samo, gde? Ogrlica ima veoma specifičan oblik, čak ima i rupu na sebi, kao da tu treba da se stavi kristal. U tom trenutku, crna magla je prekrila nebo nad našom kućom. Šta se dešava? Iz te crne magle, stvorila se sirena sa crnim repom, dugačkim crnom kosom, sa kojom je izgledala kao Kleopatra. Izgledala je veoma lepo, ali nešto je čudno u vezi nje. Osećam veoma jaku crnu magiju koja dopire u obliku talasa energije, iz njenog srca. Ko je uopšte ova žena? I kako je dospela u Šumu Straha? Polako nam se približavala, ugao njenih usana se iskrivio u podli osmeh, kakav ima sam đavo.

"Ko si ti?!" Upitao je Olegario ljutitim tonom svog glasa, dok je iščekivao odgovor od misteriozne žene koja je stajala pred nama.

Žena je u svojoj desnoj ruci, stvarala crnu kuglu, podli osmeh se pojavio na njenom licu, a onda je zlobnim šapatom rekla "Ja sam Morgana. A, vi ćete sada ići na spavanje. Dormi!"