Moje leto si

Moje leto si | 3. deo

|Ivona|

Posmatram masu oko sebe i uživam u ritmu koji stvaraju dobro poznate melodije. Hormoni lete u vazduhu i prete da svakom od nas pomute preostali razum, koga svakako nema puno. Idilična slika letnjeg ludila, mladosti i spremnosti na užitak, širi se iznad naših bića. Obuzeti osećajem nepoznate bliskosti đuskamo i pijemo, bez osvrta.

Osećam kako mi kroz vene kolaju nepoznate emocije. Budim se iz dugog zimskog sna i puštam kukovima na volju, rešena da večeras postojim isključivo ja. Dok Tamara ne skida pogled sa Ognjena, moj prelazi preko svih momaka u ovoj prostoriji. Svakom pronađem manu nakon kratkog opažanja i brzo mi dosade njihovi mišići, preplanuo ten, kao i zavodnički osmesi. Ne podnosim usiljene stvari i prepotentne tipove. To nikada nije bila moja šolja čaja.

"Hoćeš se ljutiti ako te ostavim samu na neko vreme?", Tamara molećivo gleda u mene.

"Ne, naravno. Samo pazi šta radiš sa tim tipom, nije mi baš simpatičan..."

"Ne brini, sve je pod kontrolom. Obećavam da ću se vratiti brzo."

"Nadam se da nije toliko loš da bi se odmah vratila meni..."

Smeje se i udara me po ruci, dok pogledom traži njega. Odlaze zajedno u meni nepoznatom pravcu i nadam se da će imati razloga za uživanje.

Odbijam svakog koji priđe. Zašto? Ne znam ni sama. Možda jer u vazduhu titra nečije prisustvo. I baš kada mi ova misao protutnji glavom, ugledam njega. Apolona koji za šankom ispija svoje piće. Visok, crn, tamnoput, sa savršenim mišićima koje prekriva bela majica. Ostajem skamenjena dok očima šaram crtama njegovog lica i pratim nonšalantne pokrete. Čini mi se da nikada u životu nisam videla savršenijeg momka. Niti se sećam da me neko osvojio na prvu loptu. Možda sam pijana, ali je on otelotvorenje mojih fantazija. Vrištim na sebe ne bih li se dozvala pameti i skrenula pogled, ali moje telo ne sarađuje. Um se, pak, opire, ali bezuspešno. Nisam ravnodušna, ni najmanje, a pogled tamnih očiju koji se susretne sa mojim, parališe moje telo. Wow, kakav dečko. Kratko se nasmeje i pogleda u devojku koja je igrala tik ispred njegovih očiju. Zašto ona?

Udaram sebi mentalni šamar, velike jačine, kako bih se dozvala pameti i vratila u kolosek. I napokon, shvatam da sam se izbavila iz prvobitnog stanja i ponovo imam sposobnost rasuđivanja. Ne dopuštam da jedan momak, čije ni ime ne znam, upravlja mojim razumom nakon kratkotrajnog pogleda. Nastavljam kao da se ništa nije ni dogodilo, igram, zavodim prisutne momke, dok nesvesno igram za njegove oči.

|Tadija|

Posmatram, već dugo, te suptilne pokrete i osmehe na poznate melodije. Savršena je, u to sam potpuno uveren. Mora biti moja, po svaku cenu. Šta me toliko vuče ka ovoj devojci? I od kada se ovoliko trudim da me neka devojka primeti? Obično su se sve trudile da me impresioniraju, da ih primetim... a sada, sada se ja trudim da postanem meta njenog pogleda.

|Ivona|

Prilazim ogradi terase i posmatram noć koja pali gradske svetiljke. Povetarac mrsi nestašne uvojke moje kose, dok pokušavam da dođem do daha od mirisa dima, alkohola...

Gledam u ekran telefona na kome se pojavila poruka od Tamare. Ipak ostajem sama cele noći, što me u jednu ruku nervira, a u drugu usrećuje jer se meni omiljena ženska osoba dobro provodi. Već zamišljam sebe kako odlazim sa žurke i spremam se za spavanje. Umorna sam. Revoltirana nedostatkom njegove pažnje. Prepoznajem u sebi dozu razmažene tatine princeze koju svi momci primećuju, svuda. Svi osim njega. Bijem teške bitke u svojoj glavi, ego se upliće u priču, a srce po prvi put treperi od pomisli na nečije oči. Da li je to ljubav?

"Sama u svoj ovoj gužvi, zanimljivo...", čujem nepoznat, ali neverovatno privlačan, muški glas tik iza svojih leđa.

Okrenem se u pravcu iz koga dopire to savršenstvo, uz pratnju jake note parfema. Tlo se zaljulja pod nogama kada ispred sebe ugledam crne oči kojima sam opčinjena još od početka večeri. Trudim se da ne primeti moju zbunjenost i počinjem da foliram, onako kako najbolje umem. Godine provedene ispred kamere te prosto nateraju da naučiš kako se prikrivaju emocije. Nadam se da će poslužiti.

"Smaraš se?", upita odmah potom.

"Recimo..."

"Šteta..."

"Da, mada, vidim da ni tebi nije previše zabavno..."

"U pravu si, možda mi je preko glave svega ovoga. Napamet sam naučio sva dešavanja u toku leta."

"Zaista?"

"Ma, da, a ti? Nisam te viđao ovde..."

"Juče sam stigla..."

"Sama ili sa dečkom?", nasmeje se nekako šeretski.

"Sa drugaricom..."

"Aha, znači, raspoložena za letnje pričice..."

"Izvini, šta bi to trebalo da znači?"

"Pa, kada dve najbolje drugarice dođu ovde, zna se da nisu došle da se zamonaše... i pritom su slobodne"

"Ne planiram da se zamonašim, ali ne planiram ni da završim sa prvim koji prospe sličnu priču."

"Opa, direktna si, dopada mi se to."

"Tvoja stvar"

"Lepa, a drska..."

Prevrnem očima i naslonim se na ogradu ispred sebe.

"Tadija", izgovara i pruža ruku.

"Ivona"

Ozbiljan elektricitet se stvorio od njegovog dodira. Kao da su se svi uspavani leptirići u momentu probudili, a da pritom ništa konkretno nije preduzeo.

"Lepo ime..."

"Hvala"

"Pa, Ivona, čini mi se da nismo baš dobro počeli. Šta kažeš na to da pokušamo ponovo?"

"Kažem da nemam ništa pametnije da radim, pa ću ti pružiti priliku", laž, notorna laž. Mogu da radim sve što mi padne na um, ali želim njega u svojoj blizini.

"Okej, onda se vredi potruditi. Mislim da imam ideju", kaže nakon kratkog premišljanja, "vodim te na jedno mesto..."

"Gde?"

"Malo strpljenja, videćeš..."

"Moram da ti odam jednu tajnu-nisam nimalo strpljiva osoba..."

"Postani", izgovara kao iz topa, ni ne osvrnuvši se na to što sam izgovorila. Tvrdoglav je koliko i ja i to mi se generalno dopada. Ne volim kada mi previše povlađuju, volim nadmudrivanje, jer mi oni koji samo klimaju glavom odmah dosade.

***
Silazimo niz kamene stepenice koje vode na ulicu. Posmatram ga dok korača ispred mene, jer namerno zaostajem, žaleći se na visoke potpetice. Još jedna laž, Ivona, još jedna. Samo želim da ga gledam.

"Kola su mi tu, pa možemo njima, jer mi se čini da u tome nećeš moći dalje."

"U pravu si, definitivno."

Sedam u automobil koji miriše na istu notu parfema koja ispunjava moje nozdrve. Pušta muziku i dodaje gas, vodeći nas u meni nepoznatom pravcu.