Moje leto si

Moje leto si | 17. deo

"Hej, neću da vidim te suze u očima, Ivona... To ti nikada neću dopustiti."

"Ne znam šta bih bez tebe, stvarno."

"Ni ja bez tebe, a sada... hajde, da čujem šta je to mladi gospodin uradio pa si snuždena."

"Hmm... ne znam. Previše smo komplikovani. U nekim tenucima je sve idealno, a katkad je klimavo kao kula od karata."

"Zar to nije prisutno u svakom odnosu? Nije kao da ste lake ličnosti, oboje, pa vam je sve savršeno. On vidno ima neke svoje bubice koje leči Bog zna kako... Dok, sa druge strane, ti imaš jasno izdefinisane stavove po ozbiljnim životnim pitanjima, pritom i jako malo godina za to. On treba da odraste, a ti da podetinjiš malo. Previše si ozbiljna i previše gledaš unapred. Samo mučiš sebe, maleno."

"Kako ti uvek pođe za rukom da me smiriš?"

"Male tajne velikih majstora."

***
Ušla sam u kuću u kojoj momci borave. Dnevni boravak je bio prazan, a glasan smeh se čuo sa terase, pa sam se uputila u tom smeru.

"Ćao, ljudi", izgovorila sam uz osmeh i pogledom preletela preko njihovih lica tražeći Tadiju. Nije ga bilo.

"O, mala", izgovorila je Tamara.

"Šta radite?"

"Evo, planiramo žurku za večeras", oglasio se Ognjen.

Nisam pitala za Tadiju, ne znam ni sama zašto. Sela sam na ljuljašku i uzela limunadu. Nakon nekog vremena mi je prišla Tamara i sela pored mene.

"Šta se desilo?"

"Ništa, šta će se desiti?"

"Zašto Tadija izgleda kao da su mu je Titanik potonuo?", pitala je uz ciničan osmeh prouzrokovan lošom forom koju je bacila.

"Nemam pojma, bila sam sa Vladom na kafi."

"A zašto ne odeš do dečka, ako je već sve kako treba?", izazivala me je. Suludo je pokušavati sakriti bilo šta od nekoga ko vas toliko dobro poznaje.

"Htela sam da sedim malo sa vama..."

"Daj, Iv, vidim da nešto među vama ne štima... jer bi do sada već bila kod njega."

Ustala je i napravila par koraka, pa se osvrnula i preko ramena mi dobacila kako je u sobi.

***
Ušla sam u sobu koja je bila zamračena, bez majice je ležao na krevetu i čačkao telefon. Stajala sam na dovratku i posmatrala kako ne želi ni da se okrene u mom smeru. Prišla sam i otela mu mobilni iz ruku. Tek tada je spojio pogled sa mojim.

"Šta radiš koji đavo?"

"Ako nisi primetio, ušla sam u sobu."

Nasmejao se mom namrštenom licu i povukao me na sebe. Pala sam preko njega, a moja kosa se rasula po postelji. Za tili čas se našao iznad mene povlačeći moje usne svojima.

"Svaki problem rešavaš ovako ili?", pitala sam kada sam došla do daha.

Nasmešio se i nasrnuo gladno na moje usne. Kao da su vazduh koji sam mu uskraćivala u proteklih par sati. Bilo je izlišno boriti se za bilo kakav vid prevlasti u ovom našem "duelu". On je taj koji nameće tempo, on je taj koji vodi, izluđuje. I u tome je neverovatan. Ruka mu se veoma brzo našla na mom boku, pomerajući se nadole.

"Aha... sa tobom svaki..."

Prekinuo nas je tresak vrata i Ognjenovo upadanje u sobu. Pukom srećom smo se zadržali samo na ljubljenju.

"Koji moj upadaš kao interventna?", iznervirano je pitao Tadija.

"A, da, zaboravim uvek da dobro znaš kako izgleda kad upada interventna", počešao se po glavi dok ga je Tadija besno gledao, "ovaj... mi idemo po alkohol za žurku, čisto da znate..."

"Ma, idite dođavola"

"Ajde, Vampir, o'ladi malo", smejao se Ognjen provocirajući ga, već na izlasku iz sobe.

"Jebi se!"

"Vampir?", pogledala sam ga uputno.

"Nadimak iz srednje, ništa bitno", rekao je to previše neodređeno, kao da ga ne dotiče, a pre samo par trenutaka ga je izbacilo iz koloseka.

"Ne bih rekla da je toliko bezazleno, s obzirom na to koliko te iznerviralo..."

"Iznerviralo me to što upada u sobu kao ludak, bez kucanja ili bilo čega drugog."

***
Vršili smo poslednje pripreme pred početak žurke. Nisam ni slutila, po dolasku na primorje, da ću postati neko ko učestvuje u organizovanju žurki. I moram priznati da mi i te kako prija uloga koju su mi dodelili.

"Ivona, sedi, popij nešto, cele večeri si na nogama." Obrati mi se Nikola dok ulazi u šank i namešta stvari kako mu odgovara.

"Zar stvarno misliš da mi je naporno? Uživam u ovome, stvarno. Ali kada si već tu... napravi mi neki koktel, molim te."

"Evo, odmah."

Sela sam na barsku stolicu i oslonila se na mermernu površinu pred sobom. Spustio je pred mene čašu punu šarene tečnosti i sebi uzeo pivo.

"Tadija i ti se baš dugo znate?", prekinula sam njegovo pakovanje stvari po radnoj površini.

"Da, jako dugo. Ako baš hoćeš precizno, znamo se od njegove četvrte, a moje osme godine. I uvek smo bili kao braća. Nešto slično kao Tamara i ti."

"Poznaješ ga dobro?"

"Da, mogu slobodno reći da znam kako diše."

"To je jako lepo..."

"Nešto te muči, Ivona, jer me inače ovo ne bi pitala. Ali neću tražiti da mi se poveriš. Reći ću ti jedno-Tadija je odlepio za tobom i treba mu pružiti šansu koju će iskoristiti u obostranu korist."

"Mislim da postoji nešto što ne znam..."

"Hmm... kako to misliš?", upetljao se u sekundi. Nije očekivao ovakvu konstataciju naprasno.

"Nešto krije, tačnije, nešto krijete, svi vi. Ali ja ne mogu odgonetnuti šta se tačno dešava oko mene."

"Veruj mi, ništa se ne dešava, kod nas je sve samo sprdnja." Pokušao je da osmehom odagna moje sumnje, ali ih je još više produbio. Šta ovde nije kako treba?

***
|Tadija|

Video sam je kako ćaska sa nekim dečkom koji se našao u blizini kada je sišla do bazena. Osetio sam dozu ljubomore iako nije bilo povoda. Ceo njihov razgovor se sveo na njegovo nabacivanje i njene učtive odgovore. Očigledan flert sa njegove strane nije upalio, ali sam poželeo da mu stavim do znanja sa kim ima posla. Egoista, šta ćeš... Prišao sam joj i obgrlio je s leđa, ostavljajući poljubac na golom ramenu.

"Hej", prošaputala je.

"Hej, malena..."

"Tadija, ovo je Dimitrije, Dimitrije, ovo je Tadija."

"Šta ima, druže?", izgovorio sam siguran u sebe, kao i uvek uostalom.

"Am... ništa specijalno. Idem ja unutra, hvala što si mi pravila društvo, Ivona." Naglasio je njeno ime, a automatski i moju želju da ga sastavim sa crnom zemljom.

"Nema na čemu", ljubazno je odgovorila, još uvek nepomično oslonjena na mene.

"Smarač, a?", upitao sam blago uz njeno uho.

"Uh... nemaš pojma koliki..."

"Niko kao ja, lepoto..."

Taman kada je krenula da izusti kako sam okoreli egoista ili pak nešto slično, moja ruka je sa njenog golog stomaka skliznula ka šortsu. Uvukao sam ruku dok sam se igrao njenim vratom.

"Tadija... pobogu, videće nas neko..."

"Ššš, malecka, ne kvari momenat."

Jednom rukom sam je čvrsto držao za bok, dok sam drugom otkopčao dugme na šortsu i time sebi omogućio više prostora. Njeni prigušeni uzdasi, trzaji tela pripijenog uz moje su moj put ka nekoj drugoj dimenziji.