Moje leto si

Moje leto si | 4. deo

|Tadija|

Shvatam koliko se razlikuje od ostalih devojaka sa kojima sam dolazio u kontakt. Mada, ne verujem da će me to zaustaviti u nameri da je odvedem u krevet. Nisam za nju, to je jedina istina koja lebdi iznad moje glave u ovom trenu. Ali se nadam da nas to neće sprečiti da ovo leto posvetimo jedno drugom. Priželjkujem da je raspoložena za neobaveznu letnju šemu koja će ostati samo slatka uspomena kada se sve završi. Ne želim da se zaljubi u mene. Ja nisam taj koji ume da voli.

Odagnavam misli koje se roje u glavi i pažnju preusmeravam na gole noge koje mi mute razum. Zgodniju devojku, koja pritom ima stav, nisam video do sada. Iz nje vrišti seksepil, a da ona ništa specijalno ne čini. Postoji i to je dovoljno da uzburkava moj um. Zamišljeno posmatra ulice kojima prolazimo. Odsutna je, ali mislim da nije na meni da pitam o čemu tačno razmišlja. Nisam dobar u slušanju tuđih priča, a još manje u davanju saveta.

"Kuda si odlutala?"

"Hm... samo razmišljam..."

"Okej, uskoro stižemo..."

"Važi"

***

|Ivona|

Izašla sam iz automobila, a ispred mene se pojavila panorama sastojana iz mora koje je svetlucalo na mesečini i naselja u daljini. Pogled je bio zapanjujuć, a osećaj neverovatan.

"Wow... predivno je..."

"Znao sam da će ti se dopasti."

Izula sam sandale i bosa koračala peskom koji je milovao moja stopala. Lagani vetar pratio je njegove korake. Seli smo na još uvek topao pesak i, svako za sebe, zagledali se u daljinu. Bili smo neverovatno blizu, a opet na nekoj opipljivoj distanci.

"Nisi mi rekla ništa o sebi", zaključi, te se zagleda značajno u moje oči. Kao da je tim pogledom želeo da prodre u moju dušu, moje biće. Čini mi se da je uspeo.

"Nije kao da i ja znam štošta o tebi..."

"Onda bi bilo lepo da se upoznamo..."

"Slažem se..."

"Okej, zovem se Tadija, to već znaš. Iz Beograda sam, ali više vremena u godini provodim ovde, jer moji imaju neku građevinsku firmu. Imam dvadeset i dve godine. Sad je red na tebe..."

"Hm... imam devetnaest godina, živim u Beogradu i to je suština svega..."

"Ček, ček, mislio sam da ćeš se raspričati, a ti..."

"Nema puno toga da se kaže."

"Teško ću u to poverovati..."

"Veruj mi, to je sve što želiš da znaš o meni."

"Ako ti tako kažeš... I, šta te dovodi ovde?"

"Čvrsta želja da se dobro provedem, oslobodim i oprostim od najbolje drugarice."

"Oprostiš?"

"Odlazim pred kraj leta."

"Gde? Zašto?"

"Koledž u Americi..."

"Wow... zanimljivo, mene tamo ne bi primili ni pod da brišem", nasmejao se nekako slatko, što je i mene izbavilo iz preterane ozbiljnosti u kojoj sam se našla.

"Loš đak, ha?"

"Uvek očajan..."

"Dobro, ali to svakako nije merilo... ne delim ljude na taj način."

"Sad mi je lakše", smejao se, moram priznati, najlepše na svetu.

"Samo želim da pobegnem, bilo kuda. Tako da se ovaj koledž pojavio u pravo vreme."

"Od čega tačno bežiš?"

"Od sebe, ljudi koji me okružuju, grada u kom se osećam kao potpuni stranac..."

"Zašto imam osećaj da te neko povredio i to poprilično?"

"Ne mogu da poreknem, ali biram da ne govorim o tome..."

"U redu, neću te smarati, u to budi uverena."

"Pa, hvala, značilo bi mi."

"Nego, jesi za kupanje?"

"Sada?"

"Da"

"Mislim da nisam u izdanju za to", izgovorim pa pokažem na haljinu u kojoj sam, "nemam kupaći..."

"Ne treba ti", najozbiljnije izgovori i zbuni me na sekund.

"Da, treba mi..."

"Ma, hajde, možeš i u vešu. Evo, obećavam, neću gledati."

"Ne dolazi u obzir!"

"Onda ću te u haljini ubaciti u vodu, biraj šta ti se više isplati..."

Pogledala sam ga ispitivački i shvatila da nema nikakve naznake neozbiljnosti po tom pitanju. Čovek mi je nakon nepuna dva sata otkako smo se upoznali, predložio noćno kupanje i to u vešu. Sa druge strane, moja stidljivost se naprasno ugasila i postala sporedna kategorija. Krajnje vreme za moju opuštenost je došlo.

"Nema potrebe", krenula sam da na njegove oči svlačim haljinu. Primetila sam sjaj u njegovim očima, dok nijedne sekunde nije skidao pogled sa mog tela. Laganim pokretima sam svlačila haljinu, kako bih imala više vremena za uživanje u pogledima koji miluju moju kožu. Ništa nije morao da uradi, a trnci su već jurišali duž kičmenog stuba i stvarali slatke žmarce. Svukla sam haljinu i bacila je na pesak, pa se sporim i zavodljivim koracima uputila ka mračnoj vodi.

|Tadija|

Svi moji receptori su se raspršili kada je krenula da skida haljinu koja je bezobrazno prikrivala sve atribute. Toliko suptilo, erotično, zavodljivo, da se svaki mišić u mom telu napinjao dok sam posmatrao vitku figuru i još uvek svetao ten. Zanosni koraci i njihanje kukova su nešto što bih mogao da posmatram čitavog života, u to sam stopostotno uveren. Ušla je u vodu i okrenula se ka meni, čekala me je. Nisam mogao dopustiti da se predomisli, te sam posegao za majicom koja je skrivala produkte dugogodišnjeg rada u teretani. Nije skidala oči sa mog tela, mišića, lica i dopalo mi se što nije bila stidljiva, ni najmanje. Ali se njena "želja" za mojom blizinom ne može poistovetiti sa stotinama drugih devojaka koje bi sve dale za noć sa mnom. Ona je drugačija. Totalno drugačija. Samouverena i svesna svojih kvaliteta, što rezultira time da mi može parirati u svakom pogledu, pa i ovim igrarijama. Oduševljen sam njenom pojavom.

***
Blizu smo jedno drugom. Toliko blizu da mogu osetiti dodir njenog tela ispod površine vode. Njene oči lutaju nebom i razgledaju okolinu, dok moje prate nestašnu kapljicu koja klizi sa njenog vrata, niz grudi i zalazi ispod zavodljive čipke. Svaki deo mog tela je želi, intenzivno, jako. Znam da primećuje kako šaram očima preko njenih grudi, a rukama lagano obujmljujem tanani struk. Ništa ne čini kako bi me zaustavila i pravi se kao da se ništa ni ne dešava. Kao da ne oseća moje dodire, a verujem da joj prijaju. Odličan sam u tome što radim.