Moje leto si

Moje leto si | 12. deo

"Ona je savršenstvo bez mane. Prljam je svojim rukama."

"Zašto si je kulirao nakon onog ljubljenja na terasi juče?"

"Odakle ti znaš za to?"

"Bili ste toliko očigledni. Oboje pogubljenji, ona crvenih usana, svaki tvoj pogled je završavao na njoj. Nije bilo teško provaliti."

"Bilo bi sjajno da je ostalo na tome?"

"Tadija, šta si uradio?"

"Bio sam joj prvi", izgovorim hvatajući se za glavu.

"Molim?! Je l' me zajebavaš? Au, brate moj..."

"Ništa mi ne govori, poludeću."

"I ti se nakon svega tako ponašaš prema njoj?"

"Ne znam šta da radim!"

"Prvo-da iz ovih stopa odeš i pričaš sa njom. Drugo-da se okaneš kurvi i po prvi put u životu imaš samo jednu devojku."

"Nisi svestan kako sam se osećao sinoć... lebdeo sam. Kao da sam anđelu skinuo krila. Toliko savršenstva u jednoj devojci je nemoguće da postoji, ali postoji."

"Zaljubljuješ se, brate moj..."

"U to ne verujem... znaš da ne umem."

"Videćeš, ova mala će od tebe napraviti čoveka."

***
Pojavila sam se zajedno sa Vladom na još jednoj žurci u njihovoj kući. Koliko god nisam želela da znam šta je s njim, pogled je sam od sebe leteo po prostoriji i završavao na crnoj majici koja je ocrtavala mišiće. Prezgodan je. Sedeo je sa Nikolom i ispijao pivo, nezainteresovano posmatrajući dešavanja ispred sebe. Osetila sam kako hormoni divljaju u meni, a pred očima se slike nižu kada je prikovao svoj pogled za mene. Kako ovo radiš, pobogu?

Videla sam kako mu se nabacivala devojka u šljokičastoj haljini, na vrtoglavo visokim štiklama, sa tonom pudera na licu. Nisam mogla reći da je ružna, naprotiv, možda baš njegov tip, ko zna. Dok mu je svesrdno šaputala nešto na uho, njegov pogled je preko njenog ramena počivao na mojim usnama. Kada pogledate, moje izdanje nije bilo ni najmanje savršeno. Teksas šorts i obična majica su bili prvo što sam dohvatila. Jedino što mi je podizalo samopouzdanje, koje je po prvi put bilo poljuljano, jeste kosa uvijena u lokne. Osećala sam se nekako čudno u sopstvenoj koži. I te kako nedostojno sebe.

***
Izašla sam iz toaleta, koji se nalazio na kraju hodnika. Mrak i glasna muzika nisu bili baš najsjajnija kombinacija. Trebalo mi je prostora, a onda sam osetila kako me nečija ruka pribija uza zid. Trnci koje je taj dodir proširio su tu osobu predstavili bolje od nje same. Tadija. Zarobio me svojim telom, stavljajući ruku levo od moje glave. Usnama je falio milimetar da se spoje.

"Predivno mirišeš", spustio je glavu na pregib mog vrata, dok me slobodnom rukom grabio oko struka.

Krenula sam da ga odgurnem, ali to prosto nije bilo moguće. Ipak je dosta viši i krupniji od mene.

"Kuda, lepoto?"

"Što dalje od tebe."

"C, c... sinoć nisi govorila tako..."

"Sinoć za sinoć, danas za danas."

"A zašto se opireš kad oboje znamo da me želiš?"

Nadobudni kreten!

"Ili ipak ti želiš mene?", šah-mat, Tadija.

Nasmejao se uz moj vrat i lagano usnama dopreo do mojih.

"Da, želim te i to mnogo."

I puf. Ponovo sam ostala prikovana njegovim savršenim usnama. Uzvraćala sam kao mahnita, jer nisam mogla da se oduprem. Lažem, samo nisam želela. Prijao mi je, proklet da je tako nestvaran. Spuštao je ruke na moje kukove i sve više me grabio sebi. Posesivno. Usuđujem se reći čak i omamljeno. Njegove šake završile su na mojoj zadnjici, baš ispod veoma kratkog šortsa. Podigao me na svoje kukove, ne razdvajajući naše usne.

"Videće nas neko", bilo je sve što sam mogla izustiti u prekidu poljupca.

"I treba da gledaju", kroz smešak je uzvratio i uneo me u sobu preko puta.

Na tren me spsutio na tlo, zaključavao je vrata i dalje me ljubeći gladno. Veoma brzo se nadjem pribijena uz zid, jer je dobro poznato da telo pribijeno uz zid ne pruža otpor. I naravno, nikakav vid otpora nije pružen. Od tih dodira se koža ježila, dok je srce tuklo u grudima. Kretali smo se ka krevetu, a onda sam ga na isti gurnula i našla se u njegovom krilu, dok me on sa šeretskim osmehom odmeravao u celosti. Odakle meni ovolika hrabrost uopšte?

Neumorno smo se ljubili, dok su njegove ruke ostavljale slatke žmarce ispod majice. A kada su završile na mojim butinama, kao da je ceo univerzum bio moj. Prija mi, nemerljivo, neopisivo. Ludački. Potreban mi je. I to je sve što koristim kao alibi za nepromišljene postupke. Ljubi mi vrat dok se gubim u vrtlogu svega što jesmo i što nismo. Gricka i pronalazi slabe tačke, za koje čak ni ja nisam bila svesna da postoje. Izgleda da je sve sa njim ovakvo. Nezaboravno. Ludo. Brzo. Strastveno. Znala sam da otiske na vratu neću moći da prikrijem kada svane dan, ali se nisam puno potresala tom činjenicom. Ovom dečku je očigledno dopušteno sve.

Stiskao mi je zadnjicu, sve više me približavajući sebi. Za tili čas sam se našla ispod njega. Držeći se rukama na krevetu, spustio je čelo na moje, a usnama šarao mojim licem. Moje ruke su počivale na njegovom vratu, a modre usne žudele su za njegovim.

"Šta mi radiš", izgovorio je kroz izadah i usnama se sručio na moje.

Dodiri prstiju koji su šarali butinama izazivali su erupcije u meni. Trebao mi je. Neobjašnjivo je koliko brzo se uvukao pod kožu ovom biću. Činilo mi se da bih mogla i bez vazduha, ali ne i bez njegovih ruku na sebi. Prelazila sam prstima preko njegovog vrata, pa silazila sve do nadlanica, šarajući linijama tih tetovaža. Nismo se umirivali. Nešto je divljalo u nama. Povukla sam krajeve njegove majice, na šta je kratko izvio kut usne u osmejak, pa je potom svukao sa razvijenih ramena. Prevukla sam noktima par linija po veoma izraženim trbušnjacima. A onda su moje ruke ostale zarobljene njegovom jednom, dok je šaka druge počivala između mog vrata i lica. Sasvim nežno me ljubio, nametajući tempo koji mu odgovara, dok sam ja pratila svaki njegov korak.

Otkopčao je dugme na mom šortsu i svukao ga sa mojih butina. Njegove usne na mom stomaku su činile da osetim kako lebdim. Za par minuta smo oboje ostali bez odeće. Nisam se stidela od njegovog pogleda, štaviše, želela sam da što duže upijam njegove pohotne poglede duž mog nagog tela. Prosto je savršen u svoj svojoj nesavršenosti koju svesno odbacujem iz glave. Zapitala sam se može li biti privlačniji nego što jeste, a onda je otvorio kesicu prezervativa zubima. Puf! Mojih moždanih ćelija više nije bilo.