11. Deo

465 59 10
                                    

Pa 11. Deo!Hvala svima na komentarima! To mi mnooogo znači! Dok traje raspust ( do 16.04. ) trebalo je da delove objavljujem svaki drugi dan, ali sam se razbolela. Škola, obaveze... Nadam se da razumete. A sada dame i gospodo uživajte u 11. Delu!
_____________________
Protrljala sam oči i ponovo pogledala u telefon. I dalje nisam mogla da verujem! Nije bio san!
"Ništa nije slučajno! " setila sam se njegovih reči. Da li će moj život biti ponovo normalan? Tačnije, da li je IKADA bio normalan? Da li se sve dešavalo isplanirano u mom životu, a da to nisam ni znala. Iz misli su me prekinuli Bogdan i Marija.
" Taylor, jesi li dobro? " upitao me je Bogdan. Pogledala sam ponovo na telefon. Čekaj, 13:38?!Kasnimo u školu! Kako sam spavala do pola 2?! Jeste da sam udarila glavu ali ipak... Iz misli me prekida Bogdan: " Taylor, pitao sam te nešto? "
" Zašto ne bih bila? Naravno da sam dobro, savršeno sam! " pričala sam brzo dok sam stavljala ranac na ledja i obuvala se.
" Marija, Bogdane požurite! " vikala sam dok sam trčala ka vratima. Odjednom su stali.
" A gde idemo? " zbunjeno me je pitala Marija.
" Pa gde bismo išli?! Možda u školu! " uzviknula sam
" Ali... Subota je. " rekao je Bogdan. Pogledala sam na telefon: 15.11., 13:40, Saturday... Čekaj, SATURDAY? Pa jeste subota. E kao da se nisam dovoljno umorila od škole nego ću sad da idem i subotom! Strašno.
" Pa dobro, hoćemo negde? " upitala sam ih.
" Ja idem negde sa Milanom . " rekla je i istrčala iz kuće. Pa mogla je da se pozdravi makar. Bogdan je i dalje stajao tu. Da mi je znati šta čeka? Ne očekuje valjda da izadjem s njim? Još uvek sam zaljubljena u njena ali i dalje sam ljuta, ipak me je sve do juče lagao da nema devojku.
" Pa, ovaj, hoćeš da idemo negde? " upitao je smotano. Glava mi govori: " NE! " a srce: " DA! Oprosti mu... "
I kako to obično biva, srce ima veći uticaj nego glava.
" Naravno! Možemo malo da prošetamo! " rekla sam ni sama ne znam zašto sa osmehom na licu.
Izašli smo iz stana i krenuli niz ulicu. Svo vreme smo pričali. Prijao mi je razgovor sa njim. Osećala sam se posebno, ali sam znala da to ne smem da pokazujem. Zato sam se možda ponašala malo hladno.
Ali to nije bila tipična hladnoća . To je bila hladnoća zvana: " samo smo prijatelji " . Smejala sam se sa njim i uživala. Kada je probao da me uhvati za ruku sagla sam se " da vežem pertlu ". Odlučila sam da mu neću skroz oprostiti. On ljubav smatra šalom. Zato ako želi da bude sa mnom moraće mnoogo da se potrudi.
" I šta si uradio sa mrtvim mišom? " upitala sam trudeći se da ne puknem od smeha.
" Sakrio sam ga " rekao je
" Gde? " upitala sam začudjeno
" U pantalone " odgovorio je posramljeno. Nisam izdržala. Prasnula sam u smeh. Ni on nije još dugo ostao ozbiljan. Smejali smo ze dok smo išli ulicom. Ljudi su nas gledali, ali me nije bilo briga. Osećala sam se divno, kako nisam dugo. Odjednom utišali smo se. Pogledali smo se u oči. Da li mi se čini ili smo bili previše blizu. Nagnuo se kao da će da me poljubi ( slika gore ) .Srce je govorilo da ga pustim da me poljubi a glava da ga ispalim jer je to zaslužio. Ovaj put je vreme da poslušam glavu. Odjednom osetila sam neki čudan osećaj. Uroš.
Znala sam...
" Osećaš li to? " upitala sam Bogdana.
" Šta? " začudjeno me je upitao.
" Uroš je ovde. Moramo da nadjemo Mariju! " rekla sam. Samo je klimnuo glavom i krenuli smo. Tačno sam znala gde su. Coffee Dream...
Marija's P.O.V.
Gledala sam u Milana. Kako je samo sladak... I zanimljiv... I dobar... Jednostavno je savršen!
" Znači rekao si sve to nastavnici? " upitala sam sa nevericom.
" Da! Ne veruješ mi? " napravio je tužnu facu.
" Aham, verujem ti! " rekla sam neubedljivo.
" To je ne? " upitao me je. Stavio je svoje ruke meni oko struka. Čeka su nam se dodirivala. On će me... poljubiti? Osećala sam napetost. Usne su nam bile udaljene par centimetara. Odjednom, neko je utrčao u kafić. Taylor... Volim je ali baš ume da upropasti trenutak. Brzo smo se udaljili jedno od drugog. " Marija moramo da idemo! " , rekla je i pogledala nas, " Jel prekidam nešto? U pitanju je LOL . " rekla je tiše.
" Šta bi prekidala? " pravila sam se luda.
" Da, kao da smo radili nešto važno. Samo smo pričali... D-a-aa pričali. " upetljao se Milan.
" Okej... " sumnjičavo je rekla Taylor, " Svejedno moramo da idemo, ćao! " rekla je veselo i bukvalno me odvukla iz kafića. Ispred nas je čekao Bogdan. " Konačno. " promumlao je sebi u bradu.
" Gde idemo? " upitala sam.
" Mislim da znam pravo mesto... " rekla je Taylor.
Odvela nas je do neke slepe ulice . Videli smo neko kretanje. Potrčali smo ali tamo nikoga nije bilo . Tražili smo ali ništa nismo našli. Odustali smo kada smo krenuli Taylor je nešto podigla sa poda. Bio je to papir. Pažljivo smo ga pogledali. Tamo je pisala samo jedna adresa. Otići ćemo tamo!
_________________________
Pa kakav je nastavak? Izvinite što ste ga dugo čekali ali bila sam bolesna, a posle škola! Napravila sam knjigu: Saveti za pisce , pa bacite oko ako imate vremena. To je to,
LY, Lana ❤️

LOL [ uredjuje se ]Where stories live. Discover now