LOL [ uredjuje se ]

17. Deo

Taylor's P.O.V.

" ... Već je četrnaesti januar.
Prekjuče sam se vratila sa skijanja, i uskoro se završava zimski raspust.
Marija i Milan su skoro mesec dana zajedno i divno im je...
Prelep su par...
Od one žurke Marija samo o njemu razmišlja...
Izmedju mene i Bogdana se ništa ne dešava...
Na onoj školskoj proslavi smo plesali, ali osim toga ništa se nije desilo...
Svaki dan razmišljam o njemu...
Pitam se da li se on nekada seti mene?

Što se tiče Uroša i njegovog dede ne pojavljuju se nigde.
Već sam skoro i zaboravila na njih.
Ne verujem da ću ih više ikada videti i uopšte mi nije žao.
Bez njih život mi je mnogo lakši.
Pa, to je to, dragi dnevniče.
Do sledećeg puta,
Tvoja Taylor "

Duboko sam uzdahnula i zatvorila roze svesku sa katancem.

Tek sada sam shvatila koliko mi je život zapravo dosadan od kada nema Uroša.
Mislim da nema potrebe da spominjem kako uopšte nemam sreće u ljubavi.

Tu je i Austin.
Ne želi ništa da mi kaže, ali sigurna sam da je i on zaljubljen.
Skroz je zamišljen i ne vidjam ga više kako sa drugovima komentariše izgled drugih devojaka.

Odlučujem da odem u njegovu sobu i otvoreno ga pitam pitanje koje mi se dugo mota po glavi.

Austin's P.O.V.

Prelepa je...
Da li je moguće da je neko ovako savršen?!
Motam njene slike na telefonu i ne znam na kojoj je lepša.

Odjednom, po običaju bez kucanja ulazi Taylor, a ja brzo sklanjam telefon u džep.
Sumnjičavo me gleda ali ništa ne govori.
Skače na moj krevet i kaže: " Pa, šta radiš? "

" Šta hoćeš Taylor? " pitam je umorno zato što znam da nešto muti.

Ne ulazi ona svaki dan u moju sobu zainteresovana za mene i moj život .

" Ništa... " počinje i prilazi mi, " samo želim da više vremena provodim sa svojim malim batom. " vuče me za obraze.
Videvši da ne padam na to uzdahne i pita me:
" Austine mi smo brat i sestra zar ne? "
Klimam glavom.
" A oni jedni drugima uvek govore sve svoje tajne , čak iako se plaše toga? "

" Znači provalila si da sam ti uprljao knjige iz likovnog i književnosti? " pitam je razočarano.
Dodjavola, mislio sam da sam odlučno sakrio dokaze.

Gleda me razgoračenih očiju: " Ti si šta? " viče.

Znači nije to. Sada sam u nevolji. Kada se ona naljuti to nije dobro ni za koga.

" Austine te predmete mi predaju dvoje najstrožijih nastavnika! "

Gledam je sa osmehom nevinašceta.
Još uvek me besno gleda, a lice joj je crveno.

" Zašto si to uradio? " upitala me je kada se konačno smirila, " ti čak ni ne voliš te predmete a i tek si osmi razred! "
" Pa... " počinjem ali stajem. Čoveče ovo je teško.

" Neka devojka zar ne? " pita me a ja samo klimam glavom.

Gleda me u iščekivanju, a ja znam da je to znak da čeka da joj ispričam sve...

" U drugom odeljenju postoji jedna prelepa devojka.
Na prvi pogled nije ništa posebno, samo je neobično lepa.
Ali kako sam je sve bolje upoznavao shvatio sam da je drugačija, interesuje je umetnost i književnost... Zato sam uzeo tvoje knjige, hteo sam da joj se svidim! Ali... " zastao sam.
Zaista je bilo teško reći to.
Nikada se nisam ovako osećao!
" Ali? " ponovila je Taylor.
" Jednostavno joj se ne svidjam! " rekao sam glasnije nego što sam nameravao.
" Ona voli romantične i fine momke a pred raspust me je videla kako se tučem sa drugom i od tada me izbegava! Slao sam joj poruke, zvao je, ali i dalje ništa! Skroz me ignoriše! dodao sam malo tiše ali još uvek preglasno.
Taylor je uzdahnula: " Na neki način je o razumem Austine. Sigurno ne želi da bude s nekim huliganom kakvim se predstavljaš u školi. " snuždio sam se.
" Moraš da joj pokažeš kakav si zaista! " rekla je držajući me za ramena.
Ustala je i krenula ka sobi.
" A kakav sam to ja? " upitao sam je kada je bila na izlazu.
Nasmejala se: " To samo ti znaš. Pokaži joj da možeš da činiš i slatke gestove. " namignula mi je i izašla iz sobe.