LOL [ uredjuje se ]

13. Deo

Nastavak, nadam se da niste dugo čekali ...
_____________________

Ušla sam u sobu i bacila se na krevet...
Razmišljala sam o današnjem danu... Saznala sam mnogo stvari...
A moji prijatelji me nisu ozbiljno shvatali.
Oni nisu znali ništa o mojim tajnama...

O Urošu...

O misterioznom čoveku kog sam videla..

O Uroševoj tajnoj devojci...

Na trenutak sam zastala u razmišljanju...
Ja nisam znala da li mu je ona devojka..
Zašto su se poljubili baš kada su Marija i Bogdan došli?
Da li me je Uroš primetio?
Možda je to bila samo gluma kako moji prijatelji ne bi posumnjali...
Ako je to bila gluma, uspeo je.
Ne mogu da verujem da me nisu ozbiljno shvatali kada sam im rekla razgovor koji sam čula.
Duboko sam uzdahnula i pogledala na telefon.
Sutra je nedelja...
Savršen dan za istraživanje...
Počela sam da pišem Mariji poruku, ali sam se setila da ona ne zna ništa o mojim tajnama, kao ni Bogdan.
Osećala sam veliku krivicu, ali svaki put kada bih pokušala da im kažem nešto o Urošu, neko bi nas sprečio u tome...
Znala sam da nije u redu kriti nešto od prijatelja, ali osećala sam kao da ništa ne treba da im kažem o svojim tajnama i planu.
Za sada...
Sa tim razmišljanjima sam zaspala već osmišljavajući svoj plan.

Nedelja, 08:38 AM
( sutradan ujutru )

Bude me zraci sunca koji prolaze kroz moje zavese.
Danas je taj dan...
Krećem sa svojim istraživanjem...
Moraću da obidjem dosta mesta...
Tiho ustajem iz kreveta trudeći se da ne probudim Austin - a ( ako se ne sećate, to je Taylorin mladji brat ) .
Oblačim se i tiho otvaram vrata.
Odjednom ugledam nekoga ispred svoje sobe.
Uplašeno pogledam ispred sebe, i ugledam Austin-a ?
Pogledam ka gore kako bih ga pogledala u oči ( viši je od mene ) i nervozno mu kažem: " Austine, žurim, zašto mi stojiš na vratima? "
Pokušala sam da prodjem ali me zaustavlja jednom rukom. Kako je moguće da on, koji ima skoro četrnaest godina, može da bude toliko jači i viši od mene?
To mi je oduvek smetalo, izgledalo je kao da je on onaj glavni, a tako se i ponaša.
" Gde ideš? " upitao me je.
" Negde " odgovorila sam mu drsko.
Iako ga veoma volim i dosta sam bliska sa njim, često se raspravljamo.
Mnogo se brinem o njemu, svi su se čudili našem neobično dobrom odnosu, koji se skoro pokvario.
Žao mi je zbog toga.
" Šta da kažem mami? " upitao me je kao inspektor.
" A gde si ti bio? Obično ne ustaješ pre podneva? " upitala sam ga, izbegavajući njegovo pitanje.
Promenio je izraz lica. Nije očekivao moje pitanje.
Zamuckivao je:
" P-a-aaaa bio sam napolju i crta-aao sam grafite " rekao je i pogledao u pod.
Pokazala sam mu prstom ka sobi i on se tužno okrenuo i krenuo. Istrčala sam iz sobe, poljubila ga u obraz, i istrčala iz kuće.
Krenula sam ka autobuskoj stanici, kako bih brže stigla do Knez Mihajlove ulice.
Ne znam zašto, ali osećala sam da treba da odem tamo ...
Ta ulica je krila mnogo tajni, sigurna sam u to...
Ušla sam u autobus i zauzela jedno sedište...
Razmišljala sam...

Zašto sam ja toliko važna Urošu?

Zašto mene stalno pominje?

I kako je saznao za moju tajnu?

Flashback ( dve nedelje ranije ) :

Duvao je vetar...
Navukla sam kapuljaču na glavu i obgrlila telo rukama...
Polako sam koračala ka kući...
Bila sam sama...
Marija nije došla u školu i prvi put vraćala sam se sama kući od kada sam krenula u gimnaziju ...
To mi se nije svidjalo...
Bilo je tiho... Previše...
Osvrćem se oko sebe...
Sve je prazno...
Ali osećam da me neko posmatra...
Odjednom neko mi stavlja ruku na usta...
Pokušavam da pobegnem ali me čvrsto drži.
Pokušava da mi otme ranac, ali ga stežem u rukama...
U jednom trenutku, kao da dobijam veliku snagu, a napadač je gubi...
Uzimam svoj ranac, vrtim se, i udaram ga po glavi...
On je nemoćan da mi vrati...
Kao da sam ja uzela njegovu snagu...
Još par puta ga udaram po glavi, i on pada u nesvest...
Stavljam ruku na usta.
Da li sam ja upravo prebila čoveka?
Suze mi naviru na oči i polako se spuštaju niz moje obraze...
Osvrćem se oko sebe i brzo bežim pre nego što neko vidi šta sam uradila...

End of flashback

Prisećala sam se tog dana ...

Zamena snaga...

Moći...

Džeparoš...

Sve se poklapalo...
Mariju je napao džeparoš, a i ona je primetila nešto čudno...
Kao da je dobila moći...
Nas dve smo na neki način povezane...
Odlučila sam da više neću kriti stvari od nje...
Sve ću joj reći...
Skoro sve...
Još uvek se plašim Uroša...
I ne želim da rizikujem...

U razmišljanju me je prekinuo glas vozača koji je izgovorio ime svoje stanice...
Ustala sam i još uvek zamišljena krenula ka vratima...
Odjednom, sudarila sam se sa nekom starijom bakom.
Iz ruke su joj ispali ključevi.
Sagla sam se i podigla ih...
Medju njima bio je i jedan čudan ključ, veoma lepo ukrašen.
" Izvolite, " rekla sam i predala joj ključeve uz osmeh, " Ovaj ukrašen ključ vam je veoma lep. "
" Hvala ti, dete. Dobila sam ga odavno, bila sam sličnih godina kao i ti. Uzmi ga ako ti se svidja. " odgovorila mi je sa osmehom.
" Ne, ne, ne, ne mogu da vam ga uzmem. " odmahivala sam rukama i glavom.
" Uzmi ga, potrebniji ti je nego meni, " stavila mi ga je u ruku , " Požuri, pre nego što se vrata zatvore.
Zahvalila sam joj se zbunjeno i istrčala iz autobusa.
Vrata su se zatvorila za mnom.
Ona baka mi je mahala sa prozora.
Uzvratila sam joj osmehom.
Krenula sam ka Knez Mihajlovoj ulici, ali noge su mi krenule u drugom smeru.
Išle su ka misterioznoj biblioteci...
Iz nervoze sam se znojila...
Polako sam ulazila u staru zgradu...
Ponovo sam išla skroz gore sve do tavana...
Polako sam otvorila vrata i našla se oči u oči sa misterioznim dedom koji mi je otkrio razne tajne onog dana ( 10. deo ) ...
Uplašeno sam ga pogledala, a on se zlobno nasmešio i rekao: " Udji Taylor, očekivao sam te. "
Polako sam mu prišla.
" Šta te dovodi ovde? " upitao me je.
" Došla sam da saznam nešto. " odgovorila sam mu tiho..
" A to je? " pogledao me je još uvek se zlobno smešeći.
" Zašto ja ?! Kakve veze imam sa vašim zlim planovima? " pitala sam ga iznervirano.
" Bojim se da ćeš to morati sama da saznaš... " odgovorio mi je.
Besno sam se okrenula u nameri da odem, ali tada mi je iz džepa ispao ključ koji mi je dala ona baka na stanici.
Podigla sam ga i kada sam htela da ga stavim u džep, viknuo je toliko jako da mi se krv sledila u žilama:
" Daj mi taj ključ!
_______________________
Pa evo ga 13. deo!
Znam da sam ga obećala mnogo ranije, ali imala sam prošle nedelje mnooogo kontrolnih i pismenih!
Kako vam se svidja ovaj deo?
Molim vas sve da komentarišete!
Pogotovo bih to zamolila tijana-stories , pošto sam njenu priču prvu počela da čitam kada sam instalirala Wattpad, i zbog nje sam započela ovu knjigu!
Ostavite svi vote&comm,
Lana 💜