15. Deo

221 48 21
                                    

Marija's P.O.V.

Nakon tuširanja izašla sam iz kupatila i ušla u svoju sobu.

Stala sam pred orman i izvadila farmerke, majicu na duge rukave i duks.
Već je decembar i hladno je.

Od umora sam legla na krevet i zatvorila oči.
Uživala sam u tišini i polako zaspala.

( ... )

Iz sna me budi vibriranje telefona.
Taylor mi je poslala poruku.
Otvorila sam je i pročitala:
" Dodji kod mene. Moramo hitno da razgovaramo. "

Ova poruka me je uplašila. Kako to misli: ' moramo hitno da razgovaramo. ' ?
Da nije saznala da pomažem Bogdanu kako bi njih dvoje bili zajedno? Ne verujem. A i šta je tu loše, on mi je najbolji drug i naravno da mu pomažem.
' A ona ti je najbolja drugarica. ' govori moj unutrašnji glas.

Nervozno odmahujem glavom znajući da je moj unutrašnji glas u pravu.
Pokušavam da ne razmišljam o tome.
Neću donositi preuranjene zaključke.

Dok mi se po glavi motaju razna pitanja polako ustajem iz kreveta.

Krećem ka kupatilu kako bih se očešljala i prekinula da se ponašam kao pesimista.

Uzimam češalj i naslanjam se na mokru kadu ali se više ne brinem zbog toga.
Jednostavno jednim mojim pokretom ruke iznad mokre noge voda nestaje.
To mi je već postalo uobičajeno.
U ovih nedelju dana naučila sam da kontrolišem svoje moći.

Tada sam se zaledila.

Ja Taylor nisam ništa rekla o svojim moćima.

Odlučila sam.
Vreme je.
Sve ću joj reći.
Danas.

Taylor's P.O.V.

Nervozno šetam u krug već petnaest minuta.
Marije nema pola sata.
Ne znam da li sam srećna ili ljuta zbog toga.

Prilazim prozoru i gledam ka njenoj sobi ali ne vidim je.

Ko zna, možda nije kući?
Zato ne može da dodje.

" Oh Taylor, jadna si, tešiš sama sebe! " govorim nervozno.

Zašto u stvari toliko želim da dodje?
Šta bih joj rekla?
Nije tako jednostavno priznati najboljoj drugarici da si krio od nje većinu stvari u poslednjih mesec dana!
Sela sam na krevet i uhvatila se za glavu.
Zašto sam je u stvari lagala?
Razmišljala sam i nervirala se dugo.
A onda sam se setila!

Sve je počelo 15. Novembra...
Dana nakon što sam se onesvestila u slepoj ulici.
Kada sam odlučila da njoj i Bogdanu ne ispričam šta se desilo.

Oh kako sam mogla biti tako glupa?
Nikada sebi neću oprostiti zbog toga što sam lagala Mariju i Bogdana...

Dok sam se nervirala neko je zazvonio na ulazna vrata.
Pritrčala sam vratima i udahnula par puta.
Nabacila sam lažni osmeh i otvorila ih.

Ispred vrata stajala je Marija sa osmehom.

" Mogu li da udjem? " pitala je.
" Udji, slobodno ! " rekla sam joj i pomerila se kako bi mogla da udje.

Zajedno smo otišle do moje sobe i sele na krevet.

Niko nije progovarao.
Bila je to veoma neprijatna tišina.

Pošto nisam progovarala, Marija je rešila da započne razgovor: " Pa... Rekla si da moramo hitno da razgovaramo. Šta je u pitanju? " upitala je.
Nisam znala šta da joj odgovorim.
Ćutala sam dok me je ona gledala sa iščekivanjem.

Marija's P.O.V.

Taylor ne odgovara.
Pokušavam da je pogledam u oči, ali izbegava moj pogled.
Ne razumem zašto?
Zar nije ljuta na mene zato što joj nisam rekla sa moći?
Ništa ne razumem.
" Taylor, znam da si ljuta ali reci makar nešto! " govorim očajno.
Gleda me začudjeno: " Ali, ja nisam ljuta na tebe. " govori.

LOL [ uredjuje se ]Where stories live. Discover now