Belo kao selenit (Završena) - II Knjiga

01. OŽILJCI PROŠLOSTI

„Estem ara..."

„Lo rama ene si..."

„Sehe... sehe Adora..."

Adora naglo otvori oči, i po navici se uhvati za vrat.

„Hej jesi li dobro?", upita Ani.

„Da jesam... isti onaj san", reče Adora oslanjajući se nazad na jastuk.

„Grad Svetlosti?" Ani sede na Adorin krevet pažljivo a Kira joj uskoči u krilo. Adora pospano zatvori oči i klimnu glavom.

„Moram da odem tamo Ani, moram da pronađem to mesto."

„Znam da to želiš Adora", reče Ani zamišljeno češkajući Kiru. „Samo ne znam gde više da tražimo, to mesto ne postoji ni na kakvoj mapi, niti u bilo kojoj knjizi, ostala nam je još gradska biblioteka i to je to."

„Znam", nervozno reče Adora. „Ali to ne znači da ne postoji."

Neko potom pokuca dva puta na vrata, a onda bez dozvole ulete u sobu. „Adora jesi li spremna?", užurbano upita Leksi. Adora zgrči oči. „Hajde, hajde nema izležavanja, ispit ti počinje za pola sata, ustaj ajde!" Leksi dohvati Adorin pokrivač i naglo ga otrgnu.

„Ne želim", nelagodno se promeškolji Adora, i zari glavu u jedan jastuk. „Previše sam umorna, želim da spavam odlazi!"

„Nema spavanja", odlučno reče Ani i otrgnu jastuk iz Adorinih ruku. „Dok smo mi polagali ispite ti si odmarala, sad kad su ispiti završeni mi ćemo odmarati a ti ćeš polagati, uostalom ovo ti je poslednji ispit".

"Dobro dobro!", nervozno uzvrati Adora. „I nisam odmarala već sam bila u komi", uzvrati ona.

Nakon što su spasili Adoru iz Maglenog zamka, ona je upala u komu duboku nekoliko nedelja, a onda je morala dugo da se oporavlja, propuštajući ispite. Sada nakon puna tri meseca od njenog povratka na Akademiju, Adora je bila spremna za poslednji ispite. Hodnici su bili prazni, većina učenika je otputovala kućama za vreme praznika i odmora, Adora je sišla niz stepenice, prošla ulazni hol i uputila se ka Sali za vežbanje, pre nego što je ušla u salu, nespretno je vezala svoju platinasto belu kosu u rep i namestila uniformu Akademije.

„Kasnite gospođice Luna", reče profesor Toni Dumont.

„Izvinite profesore", reče Adora umorno.

„Dobro, hajde hajde, da vidimo šta kaže vaš govor tela na taj... na tu... na vaše oružje", reče Toni grčeći obrve, on izvuče svoj mač najduži koji je Adora do sada videla i stade nasuprot nje. Ona duboko udahni i stade na svoje mesto, podigla je svoje oružje u stav odbrane, ali ono je bilo mnogo teže nego što se Adora sećala. Od kada se ritual sa Oniks kristalom završio, skoro sva demonska energija je iz Adore bila ispijena, od tada, ona je bila mnogo slabija, iako je ojačala, svoju snagu nije uspela da povrati u potpunosti.

Toni se ustremi na Adoru neverovatnom brzinom, ona uspešno blokira njegov udarac, ali već u sledećem trenutku ona izgubi ravnotežu i Toni je udari snažno tupim delom mača, te Adora pade na bok i zajeca.

Toni razočarano odmahnu glavom i pruži ruku Adori. „Ovo je bilo... izuzetno kratko, da ne kažem razočaravajuće.

„Izvinjavam se", reče Adora i prihvati ruku. „Ja... ne osećam se... dobro, od kada sam se probudila iz kome", reče ona i protrlja bok.

„Onda niste toliko snažni koliko sam mislio da jeste, gospođice Luna. Komodo zmaj jeste otrovna životinja i čuo sam da njihov otrov u najgorim slučajevima dovodi do smrti, u prvih nekoliko dana. Ljudi koji su preživeli taj otrov potpuno bi se oporavili kroz nekoliko dana."