Belo kao selenit (Završena) - II Knjiga

02. OGRLICA JE KLJUČ

Biblioteku u koju se Adora uputila nije bila tako daleko od Danteovog stana. Ispred nje Ani je nervozno cupkala svojim visokim potpeticama i stalno gledala na sat, Kili je za razliku od nje sasvim mirno gledao u nebo.

„Izvinite što kasnim", reče Adora zadihano.

„Ma nema problema", reče opušteno Kili. Ani ih samo prostreli pogledom.

„Hajde imamo dosta knjiga da pregledamo!"

„Šta tačno tražimo ovde?", upita Kili. Ispred sebe držao je veliku prašnjavu knjigu grubih korica. Sadržaj kao i jezik bili su mu potpuno nepoznati.

„Ne znam ni sama...", reče Adora. „Moram nekako da pronađem to mesto...!"

„Čega se tačno sećaš iz tog sna, možeš li nekako da nam opišeš to mesto?", upita Ani, posmatrajući sliku neke čudne životinje u knjizi koju je držala.

Adora zatvori oči. „Sećam se ravnice, i potoka, sećam se velikih ogolelih stena i ljudi sa dugačkom kosom."

„A taj glas što čuješ, kako zvuči, mislim šta ti govori?"

„Pa ne znam tačno..."

„Probaj da nam opišeš."

„Ne umem, zvučaću smešno."

„Hajde Adora!", navaljivala je Ani.

„Hajdeee", pridruži se Kili. Čak je i Kira ispustila nekoliko nestrpljivih frktaja.

„Dobro dobro... pa zvučalo je nešto kao esi, moara... lo..."

„NA ZDRAVLJE!", viknu Kili i baci se u nekontrolisani smeh. Ani mu se pridruži.

„HEJ!", viknu Adora.

„TIŠE VI TAMO!", čuo se neki glas, te se svo troje utišaše. Sunce je već počelo da zalazi, nebo je poprimilo tamno ružičastu boju a ulice su oživele. Ispunjene šarenim bojala i razigranim smehom dece.

„Vuahaaaa...", Kili se glasno prozeva šireći svoje krakate ruke. U tom procesu promeškolji Aninu kosu pri čemu ga ona udari po ramenu.

„Ne vredi!", razočarano reče Adora i glasno spusti čelo na korice knjige. „Ovako nikada nećemo naći to mesto. Pregledali smo sve knjige u školskoj biblioteci, sve knjige u ovoj gradskoj..."

„Šta ako to mesto ne postoji na mapi?"

„Kako to misliš?"

„Pa razmislite", reče Ani uzbuđeno. „Nema ga ni u jednoj knjizi, ni u jednoj mapi. Jezik koji si čula je skroz nepoznat. Šta ako je to neko istorijsko mesto, a taj jezik je izumro?"

„Imaš pravo", reče Kili češkajući bradu.

„Kako ćemo ga onda pronaći... ako ne postoji nigde...?"

„Mislim da je to pitanje koje trebamo ostaviti za sutra", reče Ani i odlučno ustade sa stolice. „Hajde, reče vukući Adoru da ustane. „Idemo na kroasane!"

Karma je ušuškano ležao na Vilijamovim nogama. Čulo se kucanje na vratima.

„Dolazim!" U tri koraka prešao je hodnik i otvorio vrata. „Hej", začuđeno reče.

„Hej", sramežljivo reče Valeri i spusti pogled na pod.

„Uđi, kada si se vratila, zašto mi nisi odgovarala na poruke?"

„Bila sam zauzeta", odsečno reče i sede na trosed pored Karme. „Hej dečače."

„Toliko zauzeta da nisi mogla ni da mi se javiš?"