𝑺𝒖𝒏𝒄𝒆 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗𝒊 🖤

I - Jedna noć

Mesec je te noći bio zaklonjen, oblacima ili maglom. Laki veo beline je tu noć činio još sablasnijom a ja sam gledajući kroz prozor čekala da privedem taj dan kraju. Obično bih u ovo doba noći, kad sređujem kuću, bila sama i puštala mislima na volju ali ove noći to nije bilo tako. Ognjenovo odsustvo i druga noć koju neće prespavati kod kuće su mi unosili strepnju a uzdah mi se oteo nesvesno. Čekala sam svake noći svog starijeg brata a kiša koja je počela da pada unela je napetost u mene. Napolju je vreme bilo smutno poput našeg doba, mračno i bezizlazno i čak u ovako sablasnoj noći osećala sam miris rata te je moja briga za Ognjena rasla, sa svakim danom.

Špartala sam sobom nakon pranja suđa, a sat je otkucavao dva. Misli su bile svuda sem pored mene, mračne i nejasne poput noći napolju i hladne poput kiše koja je spirala ulice. Kršila sam prste na svaki lavež pasa, na svaku grmljavinu se trzala ali sam bila sama.

Lupanje na vrata u trenutku kada se nebom prolama svetlo munje je u mene unelo dodatni nemir. Nisam bila plašljiva ali ove noći neka nelagoda mi nije davala mira. Čvor u stomaku me je paralizovao a lupanje se ponavljalo te sam oklevajući stala na ulazna vrata. Lupanje se ritmično ponovilo a ja sam razmišljajući o ukućanima koji su spavali u drugoj kući, impulsivno otvorila vrata, ne paleći svetlo niti gledajući kroz špijunku koje na vratima.
Krupna muška pokisla prilika je hrupila u predsoblje a meni se oteo uzdah olakšanja

- Imao si zvono, prepao si me!

Relja, Ognjenov drug i gotovo član porodice je svukao natopljenu jaknu i okrenuo se ka meni. Gledala sam ga upitno a on je rukom prošao kroz kosu

- Ognjen nije tu, ali doneću ti neke stvari, presvuci se, prehladićeš se

- Malena, veruješ li mi?

Pogledala sam ga iznenađena i zbunjena jer taj nadimak nisam od njega čula godinama. Rukom sam napipala zid i naslonila se na njega

- Verujem ti, ali kakvo je to pitanje?

Uhvatio me je za ruku i poveo put moje sobe a ja sam nesnađena, gledala za njim. Tek kada sam sela na krevet, ogledala sam se u njegovim crnim očima dok je on sedeo u masivnoj fotelji ispred mene. Sobom je vladala tama, lice bi nam tek osvetleo auto u prolazu ili munja koja bi presekla crnilo neba a moja ruka je bila u njegovoj

-Šta se dešava?

- Trebaš mi. Sutra odlazim, daj mi samo ovu noć

Zagrizla sam usnu jer je dirao u moje najskrivenije želje. Znao je dobro gde da gađa, znao je da sam slaba na njega i znao je da će dobiti ono što traži. Ipak, magla nejasnoće nadvila se nad čitav njegov dolazak, brojna pitanja sam želela da mu postavim ali glas nije izlazio iz mene

- Znam da si zbunjena ali objasniću ti sve ujutro. Obećavam

-Ne moraš da obećavaš, ne moraš ni da ideš, ne moraš ništa od ovoga ako to ne želiš

- Moram, sve to, znamo oboje, kao što znamo da ne želim ali postoji nešto što želim više od svega

Bez reči nam je spojio usne a ja sam se bez reči predala. Lepili smo se gladno jedno za drugo, preplitao nam je prste i ostavljao mi poljupce po vratu. Prste sam zarivala u posteljinu i pokušavala da zapamtim svaki detalj, svaki uzdah jer sam znala da se ovakve noći dešavaju jednom u životu. Sklapala sam oči pokušavajući da ga zapamtim što bolje mogu, da zapamtim zauvek miris parfema i cigareta koji sam toliko dobro znala i toliko dugo želela.

- Ovo će biti jedno od sećanja koje nosim sa sobom

Ležali smo jedno pored drugog a prstom mi je šarao po stomaku. Okrenula sam se prema njemu a njegova ruka je počela da me gladi po kosi.