𝑺𝒖𝒏𝒄𝒆 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗𝒊 🖤

XIV - Tri pisma

Volela bih da mogu da ti pišem o nečemu lepšem ali ne mogu. Tatjanin rođendan prošao je u suzama jer nije želela da ga slavi bez tebe. Plakale smo obe, ne znam da li iz tuge ili iz straha ali sasvim sigurno zbog činjenice da je prošla prva godina u kojoj nas lišavaš svog prisustva. Olga se često teši sudbinom i kako ovo nije stvar naših izbora ali ja ne želim da se mirim s tim. Ne može postojati tako nepravedna sudbina koja bi te otrgla od svega što voliš i budućnosti koja je pred tobom. Postoje samo ljudi kojima si bio potreban kao živi štit i besna sam jer zašto baš ti od svih ljudi? Ko bira ko od nas mora izgubiti onog koga voli?
Nedostaješ mi za sve što je bilo, za sve što će biti a najviše me boli što nismo imali ni prilike ni hrabrosti da jedno drugom jasno kažemo šta osećamo. Život nam je uskratio šansu za ljubav i premda se nadam da će nam je dati ponovo, ne mogu da se ne zapitam šta smo mogli postati? Da li bi se opet moj kukavičluk isprečio među nama? Da li bi nam ono što smo jedne noći podelili dalo temelj za budućnost?
Upisala sam fakultet, u Velikoj Varoši, ne želeći da odem dalje. Obećala sam sebi a sad obećavam i tebi, ostaću tu, kad god da se vratiš. Možda će se neke stvari menjati ali biću tu, dovoljno blizu i dovoljno svesna svega što postoji među nama. Rekla bih čak da ostajem zbog tebe ali ne vredi izricati tako krupne stvari kada te nema.
Tvoja Sunčica.

Nema ničeg novog otkako si otišao. Ili je meni stalo vreme, kao da srce čeka da se vratiš. Ionako vreme računam pre tvog i nakon tvog odlaska. Pominjemo te često, ređe nego što bih želela ali dovoljno da znaš da te ovde čekaju svi koje voliš. Možda nisu isti jer su ih godine i život promenili ali te čekaju sa istim onim emocijama, istom onom ljubavlju koju su osećali kada si odlazio. Čekaju i te i sa strahom, ništa manjim nego prvog dana. Neke stvari ne mogu biti iste ali se ti možeš navići na njih jer ćeš uz sebe imati sve drage ljude.
Što se mene tiče, iako sam obećala sebi da ovog puta neću patetisati, pitanje je hoću li održati reč jer otkako si otišao, fali mi deo sebe. Na tu prazninu sam se navikla ali ne mogu da se naviknem na osećaj da mi od tvog odlaska deluje kao da je protekla čitava decenija a ne nešto više od godinu dana. Ponekad se zapitam misliš li na mene a onda prekorevam sebe jer sam sebična, jer imaš porodicu koja ne može da se sastavi od tvog odlaska i jer ti je verovatno teško, gde god da si sad.
Možda ne treba da ti obećavam nešto što ne možeš ili ne želiš čuti ali čekaću te. Čekaću te, čak i kad vreme ostavi žutu boju na ovoj hartiji. Čekaću te dok život bude promicao pored mene. Čekaću te sve dok diše naša ljubav jer sam se s tobom prvi put osetila kao žena.
Tvoja Sunčica.

I dalje ne znam gde si a evo je još jedna zima u kojoj me greje sećanje na sve što smo podelili i sve ono što osećam prema tebi. Umesto da provodim vreme sa porodicom i ispoštujem praznike, krijem se od ljudi i izbegavam susrete. Još uvek pod prstima osećam tvoju kožu, čini mi se da na nekim haljinama još uvek imam tvoj miris. Čak i da nije tako, na koži su tvoji otisci, utisnuti za budućnost. Gledam tvoj lik na slikama, iznova iščitivam par redaka koje si mi ostavio umesto pozdrava i nadam se.
Postoji mogućnost da ovo sve ne dođe do tebe ili da ti više ne bude važno, ali sada, dok pahulje padaju na selo, ne marim za to. Jedino mi je važno da znaš da je dovoljna jedna tvoja reč da krenem za tobom na kraj sveta, jedan poziv da ti postanem sena ali je toliko dovoljno i da te pustim.
Međutim, to ne umanjuje sve ono što osećam prema tebi jer takvo nešto ne može biti umanjeno. U početku me je plašilo da bih umrla od tuge da ti se nešto dogodi a sada me to više ne plaši jer život bez ljubavi nije život. Ne bih mogla živeti sa mrtvim srcem. I premda mi se mogu zameriti mladost i naivnost, niko ne može osporiti ono što osećam jer to niko ne može poljuljati. Zato bih te i pustila ako bi mi to tražio; ne postoji veći dokaz iskrenosti osećanja kao puštanje osobe iako ti se kida srce. Moje je ionako iskidano, bila bih zadovoljna jer bih znala da sam uradila ispravnu stvar.
Jedino što je važno u stvari je da se vratiš. Kad god. Lako ćemo rešavati sve kada budeš došao kući. Plaši me koliko mi fališ i koliko brzo prolazi vreme. I dalje se sve deli na pre i posle tvog odlaska, a nadam se da će se ubrzo meriti prema tvom povratku.
Tvoja Sunčica.