𝑺𝒖𝒏𝒄𝒆 𝒍𝒋𝒖𝒃𝒂𝒗𝒊 🖤

XXI - Novo životno poglavlje

Dok se leto polako opraštalo i poklanjalo nam poslednje tople dane u godini, svodila sam račune znajući da sam otvorila novo životno poglavlje. Nebo nada mnom mi se činilo plavlje jer je pre samo dve nedelje ovde bilo naše venčanje ali i jer smo saznali da pod mojim srcem kuca jedno manje. Organizacija oko venčanja mi je poremetila računicu i pre nego što sam shvatila, na monitoru kod svog ginekologa mogla sam da vidim malu mrlju koja će za sedam meseci ulepšati naše živote
Ipak, iako sam se preselila kod Relje, dobar deo vremena provodila sam u kući u kojoj sam odrasla i za koju vezujem početak naše izazovne ali dragocene ljubavi. Postepeno sam ih navikavala na svoje odsustvo ali i navikavala sebe da će neke stvari morati drugačije jer sam sada imala svoj dom. Danas sam to vreme koristila da sa porodicom podelim vest zbog koje sam se osećala kao na oblacima

- Sunčice, ne trebaju mi ti lekovi, koliko sam ti puta rekao da neću da pijem to - tata se mrštio dok je sa moje šake uzimao plavu i belu tabletu

- Ako želiš da dočekaš svoje prvo unuče, moraćeš. Postaćeš deda - par trenutaka kasnije, stavila sam pred njega slike sa ultrazvuka a on ih je uzeo u ruke, posmatrajući netremice

- Bićeš mama, sunce moje a ja ću postati deda - prišao mi je da me zagrli a onda ponovo posmatrao slike - Ne postoji niko srećniji od mene. Jesi li rekla Relji?

-Jesam - odgovorila sam kroz osmeh posmatrajući lice čoveka zbog kog sam postala osoba kakva sam danas i koji mi je bio primer za to kakav roditelj treba da budem

- A ostalima?

- Danas ću, želela sam da prvo kažem tebi. I mi smo saznali pre par dana, zbog toga smo odustali od svadbenog putovanja, biće prilike

- Kao neko ko iza sebe ima troje relativno odrasle dece, moraću da te razočaram i da kažem da neće ali polako, imaš vremena do tad. I jednu obavezu, pošto si drugu ostvarila - prevrćući oči sam se osmehnula znajući šta mi Milorad zamera

- Moraću da diplomiram, zar ne?

-Tako je. Pošto je tvoj stariji brat odustao od oba poduhvata, ostaješ mi ti kao dete za primer i Luka. Za njega ima vremena ali pošto je Ognjen crna ovca, moraćeš da nam osvetlaš obraz - iako sam znala da se šalio, rešila sam da vreme koje sam imala na raspolaganju do bebinog dolaska iskoristim da diplomiram i dam famozni poslednji ispit.

- Ispuniću obećanje tata, e sad, da li sa detetom u stomaku ili u rukama je stvar tehnikalija. A ti bolje povedi računa o svom zdravlju, računala sam da ćeš čuvati to dete kad Relja i ja budemo hteli malo mira- smejali smo se a mene je probola žaoka tuge jer mama nije bila sa nama. Svaki važan trenutak sa sobom je nosio i malu prazninu jer sam znala da Ljiljana ne može da podeli sreću s nama. Falila je ali sam znala da nas posmatra negde odozgo i da je srećna isto koliko i tata jer su se preda mnom pružale nove, neispisane strane u knjizi zvanoj život

Kada sam se vratila kući, Relja je telefonirao te sam nam skuvala kafe i iznela u dvorište. Nisam želela da mu smetam pa sam se smestila na baštensku garnituru. Sumrak koji se spuštao nad Dolovom donosio je mir iako sam pored sreće, zbog bebe osećala i strah

- Sunčice, bolje mi reci nešto lepo jer ću zbog svog zeta da poludim - okrenula sam se prema vratima na kojima je moj muž stajao oslonjen

-Šta se dogodilo?

- Dogodila se moja sestra koja mu je u napadu ljubomore zbog nove sekretarice pobacala stvari iz fioka kroz prozor a među njima je bio i novi ugovor koji treba da potpišemo prekosutra

-Dobro, srediće se to, najgore što se desilo tim papirima je da su se izgužvali. Dođi - pružila sam ruke prema njemu i polako se spustio pored mene

- Dakle, gospođo Kovačević, recite mi nešto lepo

- Biće nas troje za sedam meseci. Mislim da je to sasvim dovoljno da zaboraviš na taj problem ili na bilo koji drugi, tako sitan

- U pravu si, ne mogu da verujem da ćemo uskoro postati roditelji

- Znaš, od petnaeste godine sam se nadala da ćemo imati budućnost ali tada ovo nisam mogla ni da zamislim i presrećna što smo ipak dobili priliku. Misliš li da ću biti dobra majka? - pitala sam iz radoznalosti i straha znajući da će moje bojazni rasterati uspešnije od mene

- Bićeš najbolja majka, nikog drugog ne mogu da zamislim u toj ulozi sem tebe jedina. Budućnost je pred nama jer smo strpljivo čekali na našu šansu

- Premda je bilo mučno, vredelo je. Manje više jer imam nekih zamerki ali je na kraju vredelo - ustrelio me je pogledom ali umesto da kaže bilo šta, poljubio me je u čelo

- Praviću se da to nisam čuo, kažu da ne treba nervirati trudnice

- Nenad ti je živi dokaz, ali stvarno, potpuno je nepredvidiva otkako je ostala u drugom stanju tako da čuvaj se nas trudnica

- Vi trudnice treba da se pripremate za dolazak dece a ne da nervirate nas radne ljude. A sada ozbiljno, šta god bude trebalo i šta god budeš želela, kupićemo i uradićemo, najvažnije je da ti budeš zadovoljna i da se ne sekiraš. Vas dvoje ste najvažnije, ne gubi to iz vida sunce

Kasnije te večeri, dok je Relja ujednačeno disao, sedela sam na fotelji u našoj sobi i posmatrala noć. Nije osetio kad sam ustala iz kreveta ali iz nekog razloga, nije mi se spavalo. Smiraj noći koristila sam kao pokušaj da umirim sebe iako sam znala da u ovo životno poglavlje ne mogu ući ni bez straha ni bez treme. Ipak, taj strah mi se istovremeno činio velikim i slatkim ali me je umirivalo to što nisam sama i što je pored mene osoba s kojom sam jedino zamišljala budućnost i porodicu. Iako kažu da treba paziti šta se želi jer se to možda ostvari, srećnom me je činilo upravo to što su se ostvarile moje naivne ali velike želje.