Drugi Brak

Uvod

"Brak? Kazu da je to zajednica od dve osobe ispunjena ljubavi. Onda ovo nije brak."

Govori neka zena na televizoru dok ja gledam smoreno.

"Ovo je ona raj. Jer nas brak je prosto nesto najbolje"- nastavi da se hvali drugaricama

A onda se scena prebacuje na to kako njima zapravo ide u njihova cetiri zida. Nasmejem se na to jer se nalazim u slicnoj situaciji, samo sto za razliku od nje ja nemam kome da pricam kako meni zapravo ide odlicno. Vec sama sa sobom provodim dane gledajuci u prazno.

Kada dodje vreme da idem na posao ustanem i odem u firmu gde opet gledam kako mog muza sve zaposlene startuju i gledaju za njim. A ja kao njegova zena nemam pravo na nista od toga. Zvimo u istoj kuci, ali ne u istom delu. On zivi u svom ja u svom.

"Gospodjice Darija"- ustane moja sekretarica

"Dobar dan. Sta je nas danasnji posao?"

I opet iznova tako pocinje moj zivot. Sa istim odvijanje. Jutro, posao i vece. A onda mi je muka kada se setim kako sam zivela pre toga, iako nije bilo odlicno, bar sam bila slobodna da zaversavam pslove koje zelim.

Sve dok se jednog dana to nije promenilo.

Vrata se otvore uz tresak i cuje se povik.

"Ljubavi"- vikne neko

Cim cujem njegov glas ciknem i skocim sa kreveta zanemrujuci redovnu svadju koju sam vodila sa osobom koja bi trebala da bude moj suprug.

Skocim mu u zagrljaj, na sta me on odmah podigne da zavrsim nogama oko njegovog struka.

"Bato"- nastavim kao dete i krenem da se smejem- "Koliko si mi samo nedostajao"- dodam nakon nekoliko trenutka

"Znam duso i ti meni"- nasmeje se siroko

"Mala mene si zaboravila?"- cijem drugi glas pa podignem pogled i vidim da je i ostatak tu

"Hej i ti si ovde?"

"Tako ha? Starijem bratu skace raduje se kao pas. A ja ovde? Sta sam ja?"- gleda me ljuto

"Moja dusa"- kazem nasmejano i potrcim i u njegov zagrljaj kada rasiri ruke

Onda se pozdravim sa majkom i ocem, kao i sa mladjim bratom i sestrom. Dok iza njih vidim i dve osobe koje nisam ocekivala ovde.

"Hej mala"- povuce me u zagrljaj moj bivsi bodigard

"Hej veliki"- uzvratim mu zagrljaj

A onda se rukujem sa osobom koju sam morala da ostavim i udjem u brak sa djubretom koje sedi iza i gleda u mene. Kada nam se ruke dodirnu osetim kljucalu vodu kako tece mojim telom umesto krvi. Dok mi kroz stomak bezi krdo slonova.

"Darija"

"Oskar"- nasmejem se

Kako bih mu se sada samo bacila u zagrljaj bez da ga pustim narednih sat vremena. Ali ne mogu. Nevoljno spustim ruku i vratim se malo nazad da budem ispred ostalih.

"Zasto ste ovde?"

"Pocinju skupovi uskoro. Ove godine se odrzavaju ovde. Kako si ti? Navikla se na Italiju?"

"Dobro je"- nasmejem se ovu koji mi je odgovorio

"Dosli smo samo da te vidimo na trenutak. A sada moramo do kuce. No vraticemo se veceras kada dodju i Andrejevi roditelji"

"Shvatam. Onda se vidimo veceras"- nasmejem se

Oni izdju i opet ostanem sama sa Andrejem u ovoj ogoromnoj kuci.

"Ko su bila dva druga muskarca?"- pita gledajuci u mene kao da sam njegovo vlasnistvo

"Lazar moj bodigard kada sam u Rusiji i Oskar Vasilijev najbolji prijatelj i sin drugog u Rusiji"- odgovorim a onda krenem ka sobi, no pre nego udje okrenem se i doda- "Sredicu sve za veceras"