Drugi Brak

6 DEO

"Kada mogu da dodjem da te prosim?"

"Kada god ti odgovara"- odgovorim

"Sutra. Vodim te na veceru. Prsten mozes da izaberes sama. A onda u nedelju ides samnom za Japan"

"Prsten mi nije nikakav problem, svejedno mi je. Cak iako ga ne bude. Napisacu ti poruku u kojem sam hotelu"

Klimne glavom i pokaze mi rukom da sam slobodna da odem ispred njega. Kada sidjemo niz stepenice krenem da skinem sako ali me on prekine.

"U redu je. Treses se"

"Hvala"

Vratim se za sto i pogledam sve redom.

"Tata sutra ce me veriti, u nedelju idem sa njim za Japan"

"Shvatam. Videcemo kada cemo mi doci"- odgovori mi na Ruskom

Da pricali smo na Ruskom jer niko ko ga ne razume nema razloga da zna sta smo pricali.

Kada se vece zavrsilo svi su izasli i krenuli ka svojim kolima.

"Zasto si me odbila?"- Oskar dodje do mojih kola prateci me

"Jakuza je najbolja moguca podrska Rusiji"

"Rusiji ne treba podrska. Ja sam ti bio najbolja prilika, volis me i volim te. Imam godine i moja porodica je druga u Rusiji. Pored toga taj Japanac je poznat po tome sto je imao previse afera, ne bi me cudilo da ima i koje skriveno dete, dosta je stariji i njegovo hladno ponasanje nije dobro"

"Isto vazi i za moju sestru, zar ne?"- pitam otvarajuci vrata, bez namere da komentarisem njegove reci o Seijiju

Dok je on zbunjen ja udjem u kola i pokrenem motor, a dok se on osvestio ja sam bila vec na pola puta do kuce Andreja. Pokupim sve pre nego se on vrati i nastavim do hotela. Da vidimo kako ce izgledati ovaj drugi deo.

Gore ne moze da bude od predhodnog, mada bi i moglo kada pogledam Seijija. Ponekad mi se cini previse hladnim, to ce me sigurno slomiti.

"Gde si?"- stigne mi poruka od nepoznatog broja

Posaljem mu adresu hotela. Nakon nepunih 10 minuta cujem kucanje na vrata.

"Inace odmah saljes adresu neponzatim brojevima?"- pita sa podignutom obrvom

"Vecinu vremena"- klimnem glavom

Udje bez da ga pozovem i sedne za sto. A onda otvori kesu i krene da redja hranu po sto.

"Zasto si ovde?"

"Jer me mrzi da vozim do svog hotela a onda ponovo nazad ovde. Hajde da jedemo ona hrana je bila uzasna"- pokaze mi na sto

"Gde si nasao ovoliko hrane u ovim satima?"

"U jednoj jako dobroj radnji"- pokaze mi na sto

Sednem pored njega i vidim da je u pitanju samo Japanska hrana.

"Znas kako da ih korisis? Ako ne znas, moras da naucis jer ce inace moja majka da pravi probleme"

Uzmem stapice i krenem da jedem na sta se samo nasmeje. Nasmejao se, kako savrsen osmeh ima. Cekaj malo Seiji se upravo nasmejao, nasmejao se. Mozda sam sve pogresno shavtila?

"Odlicna si u ovome. Koliko si dobra u japaskom?"

"Zelis da proveris?"- podignem obrvu

Ovo ga izgleda nasmeje samo jos vise pa odmahne glavom. Sada se nasmejao samo jos sire, ovo ce mozda biti bolji deo mog kratog zivoa. Ali mi je i dalje sumnjivo to sto se smeje slobodno.

"I ako ne znas ja cu te nauciti"

"Svidja mi se ovo"- pokazem na tanjir

"Drago mi je. Ovo cemo stalno da jedemo"