Drugi Brak

22 DEO

"Aiko molim te idi"- kaze ljuto

Nastavim ka njemu, ali se ubrzo nadjem zalepljena za zid i njegova ruka brzo zakovana u zid pored moje glave.

"Aiko"- vikne a onda shvati da sam ja

"Mala"- sada prosaputa

"Ovaj"- krenem zbunjeno, mozda i preplaseno- "Dosala sma da te pitam o ovome. Nisma uspela da sredim ovaj deo"- i sama sapucem jer sada shvatam da sam previse uplasena

"Shvatam. Ostavi to na moj sto ja cu to da sredim"- kaze spustajuci ruku na moju glavu da mi umrsi kosu a onda se okrene, bez osmeha ili cega slicnog

"Da li si dobro?"

"Dobro sam mala. Samo pogresan trenutak. Nastavi svoj posao"

Klimnem glavom. Previse sam uplasena da bih mu rekla da sam zapravo zavrsila sve, vec samo nastavim nazad u svoju kancelariju.

Gledam u telefon sve dok se ne cuje kucanje na moja vrata.

"Da?"

"Ja sam. Sekretarica kaze da jos nisi jela. Doneo sam nam jelo"- kaze podizuci kesu

"Hvala"- nateram sebe da pricam opet normalnim tonom

Seden sa druge strane stola i skloni sve napotrebno stavljajuci hranu da bi mogli da jedemo. Nije spomenuo desavanje od ranije, vec se samo ponasao normalno pricajuci o papirima. Takodje mi je objasnio i jos nesto oko firlme, ali nista vise. Pretpostavaljam da bih trebela da se zadovoljim i ovime, jer na kraju dana on meni pomaze.

Nadam se da cu biti kraljica sa najkracom vladavinom. Jer mislim da ne bih podnela da se ponovo razvedem, tako da se nadam da ce me ubiti pre nego sto se to desi.

"Da li si zavrsila sve papire?"

"Da"- pokazem na poredjane papire

"Odlican posao. Bolja si u ovome nego sto sam ocekivao"- nasmeje se

Uzivam u njegovom osmehu sve dok nesto ne krene da me gusi. Borim se za dah dok telo krene da mi se trese.

"Darija"- vikne i ustane

Jedva mu pokazem na svoju torbu. Otvori je i odmah izvadi spric. Dodje do mene i postavi moju glavu na njegove grudi i zabije spric u moj vrat. Milovao mi je kosu sve dok se moje disanje nije vratilo u normalu. Lagano mi pricajuci da ce sve biti u redu.

"Da li si dobro?"- pogleda me direktno u oci

"Da"- prosaputam jer ne mogu da mu odgovorim normalno

"Idemo kod doktora"

"Dobro sam Seiji"

Ne slusa me ni rec vise. Prebaci moju jaknu preko mojih ramena i podigne me u svoje ruke. Izadje iz kancelarije i krene brzo ka kolima, dok nas svi gledaju. Ubaci me na suvozacevo mesto i krene da vozi brzo ka njegovom dokotru.

"Rekla sam ti da sam dobro"- govorim kada izadjemo iz ordinacije

Samo me pogleda i ne kaze nista. Kao dete je kada hoce. Udjemo u auto i produzimo kuci.

"Ne idemo u firmu?"

"Ne. Idemo kuci gde ces ti da legnes i ne ustajes ceo dan. A onaj restoran ce lose da prodje naglasio sam da nema krastavca"- besno stegne volan

Spustim ruku ne njegovu pa me pogleda.

"Nije ti samo to, zar ne? Sta si desilo?"

Odmahne glavom odricno, a onda izdahne i prica dok gleda put ispred sebe.

"Aiko. Nikako ne moze da se odvoji od tog momka, a samo joj steti"

Znala sam da je to problem.

"Da li zna da je volis?"