Drugi Brak

20 DEO

Ujutru je krevet bio prazan, tacnije ja sam bila sama u njemu. Deok od Seijija nije bilo ni traga. Jedva ustanem iz kreveta, tiusiranje i oblacenje su bili samo jos tezi. Skupim snagu i krenem da skupim haljinu, ali vidim da je to sve vec sklopljeno i stavljeno na svoja mesta. Izadjem napolje, gde je opet vladala tisina. Sve sam nasla u sobi za jelo, sedeli su za sto i jeli.

"Budna si?"- pogleda me Seiji

"Da"- odgovorim umorno nakon sto se poklonim, a onda sednem pored njega

"Da li si dobro?"- pita me mama zabrinuto

"Jesam. Ali imam upalu celog tela, ova haljina je bila pravi pakao. Sve vezbe koje sam morala da prolazim su nista u odnou na ovo. Celo telo me boli"- zalim se dok punim svoj tanjir

A onda sam na isti i navalila. Ne bi zelili da zante koliko sam pojela, kolicina je bolesna.

"Danas se vracate kuci?"- pitam roditelje kada zavrsimo sa doruckom

"Da. Moramo da se vratimo poslu kuci" - podgovori mi tata

"Docicu da vas ispratim na aerodrom"- kazem odlucno

"Upravo si pricala kako imas uzasno upalu"

"Jela sam"- odgovorim kao da je to logicni odgovor i objasnjava sve

"Nemoguca si. Kako god ti zelis"- odustane tata prvi

Tako je i bilo, Seiji je otisao na posao dok sam ja na aerodrom.

"Sta god da se desi, zovi nas"- kaze ozbiljno Vasilij

"Znas da smo uvek tu"- doda Dmitrij

"Imam zanimljive nove igracke"- nasmeje se Ivan bolesno

"Obozavam vas"- kazem uz osmeh i pozdravim se sa njima

Kuci sam se vratila na vreme za rucak. Tako da smo vecerale samo ja i Fumiko.

"Dosadno ti je, zar ne?"- pita gledajici me u oci

"Iskreno jeste. Nisam navikla da samo sedim kuci po ceo dan. Uvek sam imala posao ili sam radila nesto, bilo sta. Zavrsavala poslove"

"Onda raspolozena za jedan posao? Stigao je danas"

"Da li smem to da radim kao kraljica?"

"Zapravo ne smes, ali obecavam da necu nikome reci. Sve ce biti u redu ako te niko ne vidi"

Klimnem glavom zadovoljno. Preuzmem posao i vidim da je to samo jedna meta. Na kraju je to bila dosta laka meta, ali bar nisam sedela po ceo dan u kuci. Kuci sam stigla samo nesto pre Seijija, dovoljno da on ne sazna da krsim pravila.

"Gladna?"- pita pokazujuci na kesu

"Ne znas koliko"

Jedemo zajedno, a onda kada udjemo u sobu se okrene ozbiljno ka meni.

"Da li te nesto boli?"

"Ne. Sve je u redu. Samo upala koja ce da prodje za dva dana"

"Nadam se da je tako. Pakuj stvari"

"Zasto?"

"Pricao sam sa mamom jutros. Slaze se da nas dvoje zivimo u stanu u kojem ja inace zivim. Ako tebi odgovara"

"Svejedno mi je"

"Stan je izmedju firme i restorana"

"Svidja mi se"

To je bilo pre mesec dana, za vreme kojih sam skoro pa umrla od dosade.

Ustanem iz kreveta kada mi ponovo postane dosadno. Kada sam radila u firmi bil mi je mnogo zanimljivije. Uzmem casu vina i produzim do klavira koji se nalazi u velikoj dnevnoj sobi. Sednem i krenem lagano da sviram melodiju koju volim.