"Dobro, ako je to tvoja odluka"- kaze Fumiko ustajuci
Mama joj se pridruzi i stane pored nje.
"Ova ti definitivno i stoji najbolje od svih"- nasmeje se mama
"Znar ne?"- nastavim uz siroki osmeh
"Onda mozemo da je spakujemo?"- pitama je radnica
"Da"- cak i potvrdim klimanjem glavom
Dok su oni vracali halinu nazad u kutiju, druga radnica je do nas dosla sa racunom. Naravno da ce racun da bude dug kao i haljina.
Izvadim svoju karticu i sa zadovoljstvom je provucem.
"Zasto si ti platila? Rekla sam ti da nas dve placamo sve"- prekori me Fumiko pokazujuci na nju i mamu
"Ovo je haljina mojih snova. I moja zelja da je platim. Ionako mi Seiji ne dozvoljava da ista platim od kako sam dosla ovde"- pozalim se
"Tako bi i trebalo da bude"- kaze Fumiko
"Haljinu nosite sa sobom ili je saljemo na vasu adresu?"- pita mendjerka koja je napokon vratila haljinu u kutiju
"Mozete li samo da mi pomognete do auta?"
"Naravno"
Kada nekako uspem da smestim tu kutiju u gepek. Ne pitajte me kako, ni sama ne znam kako je to uspelo. Nakon sredjivanja yukate na red je bio odlazak do salona. Za kosu se i dalje nisam odlucila pa sam samo zakazala zenu koja ce da dodje, isto je i sa sminkom. Nokti su mi bili pogodite koje koje, da ljubicasti. Ali nezna ljubicasta, tako da je odlicno isla uz buket. Buket je bio pun crnih ruza, izmedju kojih je virila po koja ljubicasta. Samo da bi se slagalo sa ostatakom uredjenja. Jedino kada dodje do cveca, moja omiljena boja je crna, simbol tuzne ljubavi i one zavrsene nasilno. Buket je takodje padao nanize, tako da je izgledalo kao da buket raste u mojim rukama i samo pada nanize.
"Sta je jos ostalo na nasem spisku?"- pitam gledajuci u mamu
"Da jedemo. Nismo jele nista"- kaze
Pogledam na sat i shvatim da je odavno proslo vreme za rucak i da je skoro vreme za veceru.
"Danas je vreme proslo prebrzo"- kazem parkirajuci se u dvoriste
"Jeste. Ja idem da im kazem da spreme veceru"- kaze Fumiko izlazeci iz auta
"Ne dozvoli Seijiju da vidi vencanicu pre subote"- upozori me mama
"Necu. Molim te pozovi Lazara da mi pomogne"
"Hocu"
Ubrzo su ispred mene bili svi. Lazar, Vasilij, Dmitrij, Ivan kao i tata. Ali Seijija opet nije bilo nigde.
"Gde je Seiji?"- pitam gledajuci ih zbunjno
"Ne znamo. Nije nam se javio danas"- odgovori mi tata
"Mora da je zauzet"
"Darija?"- poleda me ozbiljno Vasiliji
"Nije nista. Veruj mi"
"Zasto si nas zvala mala?"- spasi me Lazar
"Treba mi pomoc, ne mogu sama da ponesem vencanicu"- kazem otvarajuci gepek
"Kako si ti ovo strpala ovde?"- pita Lazar gledajuci u kutiju
"Ja se pitam da li si kupila haljinu ili raketu u delovima"- nadoveze se Ivan
"Ti mali cuti, ne stojite da me gledate. Pomozite mi da ovo prebacim u sobu"
"Odmah"
Kutiju su nosili Vasilij i Lazar.
"Sigurna si da mozes da nosis ovo? Pretesko je"
YOU ARE READING
Drugi Brak
RandomKoliko nam je cudno kada cujemo da je ovo nekome drugi nbrak. Vecinu vremena to smatramo cudno, ja cu ovde pokusati da vam pokazem da nije sve sto nam treba u prvom braku. Nekada smo prosto samo sretniji i sa pravom osobom u drugom braku. Darija je...
