A girl with lots of love

68.Dio

2 MJESECA KASNIJE:

Danas se Joško i ja napokon ženimo! 🥳

Obukla sam si haljinu i onda je došla frizerka koja mi je napravila frizuru i šminku.
Nakon pola sata sam se pogledala u ogledalo i počela sam plakati od sreće.
"Zašto plačes, seko?", pitao je Andrew kada je ušao u sobu.
"To su suze radosnice, Andrew"
Došao mi je bliže i zagrlio me.
"Znaš da sam ja jako ponosan na tebe", rekao je odjednom.
Pustila sam ga i gledala mu u oči.
"Zašto?", pitala sam puna suza.
"Pa, imaš dvoje predivne kćeri, danas ćeš se oženiti i osnovala si predivnu obitelj. A pogledaj mene: nemam ni djevojku"
"Pa si nađi nekoga dobroga za tebe", rekla sam i počela sam još više plakati.
"Ne treba mi nitko kada imam tebe"
Zagrlila sam ga i još sam više plakala.
"Smiri se y/n, još ćeš si uništiti make up"
"U pravu si haha"
Obrisala sam suze i onda smo krenuli.

Kada smo došli, vidjela sam Joška kod oltara.
Izgledao je predivno.
Imao je crno odjelo, ispod bjelu košulju i svjetlo plavu kravatu.
Ja mislim da sam se u tom trenutku još jednom zaljubila u njega.
"Idemo y/n", rekao je Andrew i krenuli smo prema oltaru.
Srce mi je lupalo tristo na sat kada sam stala pokraj Joška i svećenik je počeo nešto govoriti ali nisam ga slušala od uzbuđenja.
"Gospođo y/n y/l/n želite li uzeti gospodina Joška Gvardiola za muža?", pitao me svećenik odjednom.
"Da!", rekla sam glasno
Kimnuo je i onda se obratio Jošku:
"Gospodine Joško Gvardiol, želite li uzeti gospođu y/n y/l/n za ženu?"
"Da, želim!"
Kada je to rekao opet su mi suze počele teći i gledao me sa velikim osmijehom na licu.
Nakon toga smo podpisali papire i otišli na slikanje.
Nije nas bilo puno ali ipak dovoljno.
"Čestitam", rekla mi je Amelia.
"Hvala"
Zagrlila me, što je bilo jako neočekivano, ali sam i ja nju zagrlila.

Nakon slikanja, smo krenuli u salu, gdje ćemo slaviti.
"I, jesi li vesela?", pitao me Joško u autu.
"Naravno da jesam! Jesi li ti?"
"Daa jesam! Kako neću biti veseli, kada sam uženio ženu iz mojih snova?!"
"Awww, volim te"
"I ja tebe volim, ljubavi"

Nakon pola sata vožnje, došli smo u salu.
Svi su sjeli za svoje stolove i krenuo je prvi ples.
Joško i ja smo plesali prvi a onda su polako i ostali došli plesati.
Kada smo otplesali, uzela sam si bocu votke i popila par gutljaja iz nje.
"Wow y/n nisam znao da piješ, haha", rekao mi je Joško.
"Pa ženim se, moram to proslaviti!"

Tiho sam plakala u WC-u, da me nitko ne čuje.
"Y/n?", čula sam Andrewa.
Brzo sam si stavila ruku na usta da me ne čuje.
"Y/n? Gdje si?"
Otvorio je vrata i tek onda sam vidjela, da sam zaboravila zaključati.
"Y/n, zašto plačeš?", pitao me zabrinuto.
"Da su bar mama i tata sada tu", rekla sam tiho.
"Ajoj nemoj sada misliti o tome. Oni nas gledaju od gore i sigurno su ponosni na tebe"
"Znam, Andrew, ali baš bih htjela vidjeti njihove reakcije"
"I ja bih htio, y/n. Obriši sada suze, danas nije dan za tugu, nego za sreću"
Zagrlila sam brata i krenuli smo natrag u salu.
Počela sam natrag plesati, i zaboravila sam na mamu i tatu.

***

Već je bilo 6 ujutro i polako smo krenuli kući.
Joško i ja smo sjeli i upalila sam auto.
"I kakva ti je bila proslava?", pitao me.
"Predivna. Nikada neću taj dan zaboraviti"
"Ni ja, ljubavi"
Poljubila sam ga i krenuli smo doma.

Kraj.

-------------------------------------------------------------------------

Nadam se da vam se svidjela priča i hvala svima koji su čitali i komentirali! To mi jako puno znači.
Ako želite još priči, slobodno napišite u komentare i još jednom veliko hvala svima.

-Love you all 🤍