"Ja da nisam planirala da budem trudna, ne bih pošla, Marija.” Stegla sam je jače ali sam se trudila da joj tek nanešenu šminku ne razmažem na majicu.
4.00 ujutru, petak stan Vlahovića
Alarm me je probudio u ravni sat.
Nisam ni otvorila oči, već mi je sve preletelo preko glave i to po redu, šta treba da uradim, ali..
Ali sam prvo probudila Dušana.
„Hajde, Dudu. Četiri je.” Polako sam se otkrivala i uspravljala da sednem.
„A što moramo ovako rano? Imamo privatan avion, možemo da odemo kad god želimo. ” To je umeo da kaže, ali ne i "dobro jutro", mada takođe nije otvorio oči, i još uvek mu je lice bilo zaronjeno u jastuk.
„Dobro jutro i tebi.” Rekla sam ironično. „Imaš trening danas u jedanaest, zašto da ga propustiš, grejaćeš klupu odmah.” I za toliko odmah je otvorio oči.
Krenuo je da trlja sa izdahom da se razbudi, a njegova šaka je iste veličine kao i lice. Njegovi grubo opruženi prsti su se savijali i širili razgibavajući šake dok je još ležao pored mene. Mrzelo ga je da ustane ali je očajnički želeo to.
„Idem da nam stavim kaficu, a ti siđi.”
Krenula sam da silazim sa kreveta a onda me je on uhvatio za ruku i zaustavio.
„A poljubac za dobro jutro?” Nasmešio se.
Kako je sada fin a znam da bi me udario najslađe da bi mu se digao.
Nasmešila sam se nazad a onda i polako spustila do njega.
Podigao je ruku i oslonio na moj vrat, da mu palac hvata moj obraz a ostatak šake iza uha. Smešio se i dok smo približavali lica. Sa njegovim pospanim očima, gledao me je zaljubljeno a onda ih je ponovo zatvorio kada su nam se usne spojile.
Jedan nežan, površan poljubac kao prvi a onda je bez razmilšjanja gurnuo jezik ne bi li ponovo osetio sve.
Neobrijan je, osećam to, svaka dlačica brade me bocka a osećam i da pokušava da me ugrize za donju usnu.
Malo je boluckalo jer ipak postoji onaj ožiljak kojeg već nedelju dana prikrivam.
Malo sam zastenjala, samo malo, a on je i to osetio.
Krenuo je šaku da gura dublje u moju puštenu kosu ali sam pokušala nekako da se izvučem dok nije krenuo grublje.
„Obrij se.” Ustajala sam i brisala mokre usne dok se on ponovo, kao razočarano, vraćao u krevet spuštajući se na leđa.
Najviše volim jutarnju tišinu, iskorišćavam svoje prve trudničke dane i razmišljam da li da mu to kažem. I da želim, ne znam kako.
„Jao, mogli smo neki poslednji seks sinoć, nedostajaće mi naš krevet.” Vezivao je pertlu šortsa dolazeći do kuhinjskog stola i tresući noge praveći se da se rasteže.
„Pa dobro, valjda i tamo imaš krevet?” Ako ne možeš da im se suprostaviš, pridruži im se.
„Da, ali ne znam da li pravi žensku decu.” Izvlačio je stolicu i sedao.
Gledala sam ga kao da mi je dosta svega.
„Šta je, što si tako zarozana?” Uhvatio je šolju koja je bila manja od njegove šake.
„Ja zarozana?” Bilo mi je smešno.
„Pa kao pokisla da si.”
„Pa hajde razmisli što.” Naterala sam ga da razmisli kako je upravo lupio najveću glupost.
