𝑂𝑑𝑢𝑧𝑒𝑡𝑎 ✅

•Epilog•

"Žališ li što si pristao?", uz osmeh ga pitam, već svesna kakav ću odgovor od njega dobiti.

"Ne, nikad", ispali kao iz topa uz, meni dobro poznat, ponosan izraz lica, iako je odavno sav znojav. Nisam ni sumnjala da neće odustati. Kad nešto naumi, obavezno to i ostvari, a ovaj put je naumio da deci u dvorištu napravi kućicu na drvetu.

"Svestan si da će im biti zanimljiva prva tri dana, a posle će zvrjati prazna?", pogleda me na trenutak, pa odmahne glavom.

"Posle ćemo ti i ja bežati gore od njih", počnem da se smejem, jer me idealno poznaje. Svaku priliku koju imam da provedem nasamo vreme s njim rado koristim, jer nisu toliko česte otkako smo dobili decu.

Iskoristim trenutak u kom se spustio po alat da prislonim usne uz njegove. Obmotam ruke oko njega, kako ne bi mogao da mi utekne tako lako, pa prekinem poljubac kako bih ga pogledala.

"Znaš da si najdivniji muškarac na svetu?", upitam tiho, a njemu se usne razvuku u osmeh. Mnogo volim kad se smeši.

"Znam da sam najsrećniji", odgovori na šta mu uzvratim još većim osmehom od njegovog. Odavno sam svesna da su te divne smaragd zelene oči sve što mi je potrebno za sreću.

"Znaš, nisam mislila da ću ovo ikad reći, ali zahvalna sam Luki što mi je doneo tebe. Sav pakao zbog njega je bio vredan samo zbog tebe", šapućem mu novu izjavu ljubavi. Rekla bih da ne prođe dan da ne čuje bar jednu.

I taman pođe da mi odgovori, verovatno da i on meni izjavi ljubav na neki još romantičniji način, naš ljubavni momenat prekine glas četvorogodišnje Mile.

"Mama, mama, mama", trči ka meni. Odmah se izvučem iz Nikolinog zagrljaja, kako bih bila spremna da odmah reagujem ukoliko se saplete. Majčinska briga, valjda.

"Stefan mi ne da mog medu", tužno me posmatra svojim krupnim zelenim očima, koje je nasledila od oca. Suzdržim se da se ne nasmejem, iako me njihove zavrzlame najčešće navode upravo na smeh.

"Dođi ti svom tati. Sad ćemo ti i ja zajedno da pravimo kućicu, a Stefan će da se jede od muke", Nikola je prihvati u svoje naručje i Mila se odmah oraspoloži. Magija, šta li je, ali svaki put mu pođe za rukom. Imaju neku posebnu vezu.

"Gde ćeš?", upita me kad primeti da sam krenula ka kući. O da, preselili smo se u Nikolinu staru kuću. Shvatili smo da smo u Nišu srećniji.

"Idem da vidim šta je s tim medom", klimne glavom na moj odgovor, pa se zajedno s Milom posveti započetom poslu.

"Stefane", pozovem svog osmogodišnjeg sina, nakon što se nađem na vratima njegove sobe. Sedi na krevetu sa stripom u rukama i jedva da je registrovao da mu se obraćam. Ponovo je odlutao u čuveno galsko selo u novu avanturu Asteriksa i Obeliksa.

"Stefane", ponovo ga pozovem, pa on s mukom odvoji pogled od tog remek-dela, koje i sama znam na pamet, kako bi se okrenuo ka meni.

"Zašto sestri nisi dao njenog medu?", osetim se kao policajac svaki put kad ja moram da rešavam njihove zavrzlame.

"Nije prestajala da me zove da se igramo. Nisam mogao da čitam strip", naravno da je strip uvek najpreči.

"A šta kažeš da malo izađeš na svež vazduh i pomogneš tati oko kućice? I to je avantura. Čak i bolja od trke kroz Italiju", predložim, pa me on uz uzdah posluša. Ostavi knjigu na krevetu, pa otrči napolje.

Uzmem medu, oko kog je kao i obično nastala prepirka, pa krenem za njim. Zastanem na staklenim vratima, koja vode u dvorište, dopustivši sebi da ih na koji trenutak osmotrim.

I dok ih posmatram ovako shvatam da ljubav mog života nikad nije mogao biti niko drugi do njega.

Ova knjiga je prvobitno bila zamišljena sasvim drugačije. Ana je trebalo da spava s Lukom po njegovom dolasku i onda bi je on time ucenjivao kako bi dobio više vremena s njom, neki stari plamen bi se time ponovo zapalio i, sve u svemu, kraj bi bio sasvim drugačiji. To je davni davni plan, koji je smišljen još dok sam ja bila u srednjoj školi i delovao je kao neka španska serija. 

No onda se dogodio Nikola, moj omiljeni muški lik kog sam ikad napisala. Sve ono što sam ja ikad mogla da poželim od dečka u realnom svetu (moram malo da se hvalim, pa ću reći da sam ja svog Nikolu pronašla 😄), i više nije bilo šanse da Luka dobije ovu bitku. Tako da nakon svih izmena i promena, koje je ova knjiga pretrpela tokom godina, imate priliku da pročitate finalnu 😄 Ne znam kakva će vaša reakcija da bude, hoćete li biti zadovoljni, ali ja sam srećna zbog same te činjenice da sam nešto napisala, da sam neku knjigu završila. 

Takođe, želim da se zahvalim divnoj larastronggirl , za sve lepe komentare tokom svih ovih godina 💙 Anja je jedan od najvećih razloga što ja još uvek imam želju nešto da pišem. Jedva čekam da čujem šta ćeš na ovu moju knjižicu imati da kažeš 😄

Ostavite vaša mišljenja, ukoliko vas uopšte još uvek ima na Watt-u 😂 Voli vas sve vaša Ana 💙