𝑂𝑑𝑢𝑧𝑒𝑡𝑎 ✅

•8•

"Čekaj, stvarno ti je obećala da će ti reći?", Ivan me zbunjeno posmatra, nakon što ga obavestim o dogovoru, koji sam postigao s Anom.

Nakon što sam celu sedmicu pokušavao da doprem do nje i saznam ko je srećnik za kog se udala, popustila je i pristala da se nađemo u gradu, kako bismo to jednom zasvagda raspravili. Bio sam zbunjen koliko i Ivan sad, jer nisam očekivao da će tako lako odustati od skrivanja.

"Nalazimo se danas u Knezu i mogu ti reći da nikad nisam bio nervozniji", ne znam zašto, ali osećam da se sprema nešto veliko i taj osećaj mi se uopšte ne sviđa. Voleo bih da grešim, ali osećaj me retko kad vara.

"Iskreno se nadam da ćeš naći ono što tražiš, jer ne mogu više da te gledam ovakvog. Vas dvoje ste suđeni jedno drugom i nema toga što bi moglo da vas spreči da budete zajedno, uključujući i njenog muža", kaže uvereno, ali meni je teško da poverujem u to.

Uvek je bila izuzetno verna osoba i ne mogu da poverujem da se to moglo promeniti.

•Ana's pov•

"Siguran si u ovo?", dam Nikoli priliku da se predomisli i da nestanemo odavde pre nego što se Luka pojavi, ali on klimne glavom. Osećam sreću, jer više neću morati da krijem Nikolu. Da se ne ponosim njim i ovim odnosom, koji imamo, nikad ne bih ni pristala da se udam za njega.

"Jednom ćemo morati da mu kažemo, a trenutak nikad neće biti ništa bolji od ovog", savršeni trenutak da se saopšte ovakve stvari ne postoji, a čak i da postoji, mi smo ga očito propustili.

Ne mogu poreći da sam nervozna što ćemo napokon raskrstiti sa prošlošću. I on to takođe vidi.

"Samo zapamti da sam tu", svojom šakom obuhvati moju, pružajući mi podršku na tako jednostavan način. Volim tu njegovu jednostavnost i pribranost i u najtežim situacijama. Zbog toga sam se uvek osećala sigurno pored njega.

"Onaj Niš mi sad zvuči savršeno, znaš?", budem iskrena, na šta se on osmehne.

"Palimo s koferima čim ovo prođe", namigne mi, pa osetim kako sam se malo opustila, iako sam još uvek svesna kakav nas razgovor s Lukom očekuje.

Mislila sam da ovo nikad neću reći, ali volela bih da je ostao u Holandiji ili gde je već proveo poslednje godine.

•Luka's pov•

Ukočim se kad pored nje ugledam Nikolu. Pokušavam da nađem logično objašnjenje za to što sede zajedno, ali mi ništa dovoljno dobro ne pada na pamet.

"Otkud ti ovde?", zbunjeno ga upitam, pogledom jedva i okrznuvši Anu, zbog koje sam zapravo došao.

"Želeo si da saznaš za koga sam se udala, zar ne? Pa evo, Nikola je taj zbog kog sam odlučila da nastavim dalje", progovori, dok me on mirno ćutke posmatra. Informacija ne uspe ni da mi dođe do mozga, a moja šaka već završi spojena s njegovim nosem.

Ana se u sekundi nađe između nas, na taj način ga štiteći, dok on još uvek stoji mirno i posmatra me.

"Razumem da želiš da iskališ svoj bes, ali odabrao si pogrešnu osobu. Ja sam ta koja je odlučila da ne želi dalje da te čeka i to nije njegova krivica", izgubljeno je posmatram osećajući bol zbog činjenice da me najbolji prijatelj izdao.

Nešto joj prošapće, pa se ona uz oklevanje pomeri, ostavivši nas ponovo jedan na jedan.

"Ako ćeš se osećati bolje, udari me ponovo. Znaj da, ne znam koliko puta da me udariš, neće me boleti koliko i činjenica da sam ti zabio nož u leđa. Tako da samo napred, udaraj koliko god hoćeš", njegova smirenost me izluđuje.

No iako sam besan dovoljno da poželim da ga ubijem na licu mesta, ne mogu da zanemarim njen uplašeni pogled. Dovoljan je taj jedan jedini pogled pa da shvatim da za njega brine više, nego što je ikad brinula za mene.

"Kad?", s teškom mukom progovorim, a njegov pogled se samo za trenutak zaustavi na njoj, pre nego što mi da odgovor.

"Pre četiri godine", pogledam ga širom raširenih očiju, tek sad kapirajući koliko mi dugo kriju ovo.

"Žao mi je što sam te povredio, ali ne kajem se što sam odabrao nju, iako znam da to ne možeš da razumeš. Ćutao sam o svojim osećanjima, tešio je zbog tebe bez ikakve namere da pokušam nešto s njom, ali onog momenta kad mi je rekla da sam jedini s kojim bi mogla da nastavi dalje, doneo sam odluku. Izvini, ali da se ponovo nađem u istoj situaciji, odluka bi bila ista."

Sve sam očekivao više od ovako smirenog ponašanja.

"Verovao sam ti, Nikola. Verovao sam ti, a ti si iskoristio prvu priliku da mi zabodeš nož u leđa", upravo pucam pred njim, a ne mogu da pročitam jednu jedinu emociju kod njega.

"S kojim se ti pravom ljutiš na njega? Ti si taj koji je raskinuo sa mnom i otišao, ostavivši ga da motri na mene, iako nisi imao nikakvo pravo na to. Svi naši prijatelji su nestali brzinom svetlosti, a samo je on uvek bio tu za mene. Zar je on kriv što sam nakon dve godine patnje, poželela da krenem dalje s jedinom osobom, kojoj sam mogla da verujem?", Ana se upetlja, braneći ga kako god zna.

"Došao si nakon šest godina i misliš da imaš pravo da se mešaš u naše živote. Onog momenta kad si me ostavio i otišao, izgubio si pravo na to", trenutno je ona ta, koja besni, a ja pokušavam da se pomirim s činjenicom da sam je očito povredio mnogo više nego što sam želeo.

"Sad sam tu", posmatra me širom raširenih očiju, kao da ne veruje šta joj pričam.

"Zar zaista misliš da bih ja mogla da ostavim Nikolu onako bezosećajno, kao što si ti mene ostavio? Volela sam te, Luka. Pa jebemu, još uvek te jednim delom sebe volim, iako si me toliko povredio. No moraš da shvatiš da nisam spremna da žrtvujem sve što imam samo zbog tebe, kao nekad", obojica je samo ćutke posmatramo dok ona izbacuje iz sebe sve što se tokom godina nakupilo.

"Ne mogu da budem s nekim u koga nemam poverenja, a jedina osoba kojoj verujem je Nikola. Izvini, ali ne mislim da možeš to da promeniš."