Zabranjeno voće je uvek slatko (student/teacher relationship)

Ja ga...

PETAK

Od utorka sam učila neprestano. Mislim da znam sve, ali opet nisam sigurna. Baš sam rano ustala danas...
Sad se spremam da idem u školu. Uopšte mi se ne ide. Opet moram da gledam onog dosadnog profesora. Ne znam zašto, ali ne sviđa mi se! Pa, nadam se da će se to promeniti... jednog dana.

Tako sam nervozna zbog takmičenja! Što je najgore biće u nekoj drugoj školi, a ne u našoj! Mislim da ću pasti tamo...  Ali naravno i od goreg ima gore : u nedelju je takmičenje i iz biologije. Zašto sam uopšte izabrala i tu glupost?!

***************

Dolazim u školu i prvo srećem Tiju i Aliksandru. Obe izgledaju srećno kad me vide.
-Hej, Alis! Ovaj dan bez tebe nije bio potpun! - viče Tija.
Samo se smejem i prevrćem očima.
- Hajde idemo u učiniocu da ti pričam sve! - kaže Tija uzbuđeno.

- Pa zapravo, došla sam samo da se nađem sa profesorom istorije. Treba da pričamo nešto o takmičenju... - nesigurno govorim.
Tija me čudno gleda. Pa, sigurno misli: 'šta će ona sa tim čudakom?' . Naravno da ga mrzi kao i... cela škola!
- Ma, hajde! I tako je još uvek odmor!
Ona i Aliksandra me vuku do učionice.

Pokušavam da slušam šta Tija priča,ali mi ne uspeva. Koji je ovo dečko po redu da joj se sviđa? Zašto ne može jednostavno da izabere jednog?! Prilično mi je dosadna njena priča i imam neki čudan osećaj. Kao da nešto čekam... Kao da mi nešto nedostaje...

- Alis, šta je bilo? - pita me Tija.
- Ma, ništa...-nervozno kažem. Ona me sumnjičavo gleda. Ali nije stigla da me više ispituje, jer je zvonilo.

Zbog čega se osećam ovako uzbuđeno?Odakle dolaze ova strepnja i iščekivanje? Šta se to dešava sa mnom?
Izlazim iz učionice sa Tijom i Aliksandrom. U početku ne primećujem, a tek posle vidim i njega. Stoji naslonjen o radijator i gleda kroz prozor. Pogled mu je tako dalek i zamišljen.

Potom se okreće i pogledi nam se susreću. U tom trenutku me obuzima neko uzbuđenje i nervoza. Brzo skrećemo pogled. Onda se njemu pojavljuje osmeh na licu i govori mi "Znači, došla si?". Meni se pojavljuje blagi osmeh na licu. U isto vreme sam i nervozna i opuštena.

Onda ulazimo u zbornicu. Opet me neko ludo uzbuđenje obuzima! Nekoliko profesora je unutra. Podižu pogled kad mi ulazimo. Onda on zauzima mesto i kaže mi da sednem pored njega. Čudno se osećam u njegovom prisustvu i blago pomeram stolicu dalje.

Ja vadim testove iz torbe i počinjemo da radimo. Svako pitanje postepeno analiziramo i objašnjavamo. Mada i nemamo baš uspeha. Ja ne znam neka pitanja, a čak ni on ne zna. To me iznenađuje i nervira! Ali ipak mi je malo i smešno. Jedan profesor i ja da budemo na istom nivou?! Pa da li je to uopšte moguće?!?!

On je veoma iznerviran jer ne zna odgovore na ta pitanja. Stalno grdi one koji su to pisali i govori da su to budale!!! Hahaha. Ovaj je stvarno lud!!!

Potom pokušava da pronađe odgovore na internetu. Ali i tu dolazi do problema, jer se sporo učitava.
-Kakav im je ovo internet?! - pita on iznervirano. Na kraju je ipak našao šta je tražio.