Zabranjeno voće je uvek slatko (student/teacher relationship)

Znam da si ti znala sve!

Kao da više i ne postojim. Juče su mi svi čestitali, a sada... Mada navikla sam na to. Znam da nikog nije briga ni za mene ni za to takmičenje...

Spremila sam knjige i sad čekam da počne engleski. Svi se deru kao ludi. Posebno su nenormalni Vil i Mejson. Stalno se svađaju oko nečega i onda se čak i tuku. A opet su najbolji drugovi! Baš su ludaci! Ne znam zašto ih uopšte obožavam zbog toga?!

Profesorka ulazi u učionicu. Ah, izgleda odvratno kao i uvek! Tako je debela i ništa joj ne stoji! Kad je vidim, padne mi mrak na oči!

Kao i uvek, objasnila nam je celu lekciju u dve rečenice! Onda nam je zadala šta da radimo. Pa, ne mogu da verujem... Hoćemo li ikad imati normalan čas gde ćemo raditi kako treba?!

Otvorila sam svesku i počela da radim zadatke. Aliksandra je, kao i uvek, počela da prepisuje od mene. Ne mogu da verujem da to radi! Pa i ona ima 5!

- Aliksandra, šta to radiš?
Samo je pomerila moju ruku sa sveske i nastavila da prepisuje.
- Samo ti radi, a ja ću prepisivati-rekla je kao da je to nešto najnormalnije na svetu!
- Ali ti to znaš!
Naravno, uopšte me nije slušala.

A onda je usledilo nešto grozno. Počela sam da kašljem. Osetila sam se kao da se gušim. Uh, dođavola, mrzim kad se ovo dešava!
Nekako sam prestala, ali se opet ponovilo.

Kašljala sam neprestano i suze su mi navrle koliko mi je bilo loše. Svi su me iznenađeno gledali. Neki su se i smejali. Jedino je Tija gledala pomalo zabrinuto.

- Ova će se ugušiti! Haha! Što bi to bilo super! - rekao je Nikolas zlim glasom i počeo da se smeje kao lud.
Ne možeš me se tako lako rešiti, kretenu! Ovakve kao ja ne umiru tako lako!

Kad je to rekao,kašalj se smanjio, kao da je njemu u inat. Ošinula sam ga pogledom. Mogao je da vidi koliko mrzim.

- Alis, jesi li dobro? Popij malo vode. - rekla je profesorka.
- Da, da. Naravno.
Uzela sam flašicu i popila vodu. Bilo mi je malo bolje.

- Alis? - pozvala me je profesorka.
- Da?
- Zaboravila sam da te pitam: kako je bilo na takmičenju?
- Prošla sam i osvojila sam 1.mesto. - rekla sam veselim glasom.
- Bravo, Alis! Čestitam! A biologija?
- Ne znam. Loše sam uradila. Mada, profesorka Melina je rekla da su podneli neku žalbu...
- Aha... Pa dobro, čestitam za istoriju!
- Hvala - tiho sam odgovorila.

Posle nekoliko minuta je zvonilo.

Uzela sam jaknu i ranac i izašla iz učionice. Još sam bila napeta i uznemirena zbog onog kašlja. I suze su mi se pojavile. Samo se nadam da mi je sve u redu sa šminkom. Nisam se trebala ni šminkati! I otkad sam ja toliko opsednuta šminkom?! I baš danas sam toliko toga morala da stavim?!

- Alis, pa šta je ono bilo? - pita me je Vil, hodajući pored mene.
Samo sam prevrnula očima.
- Ma ništa posebno... -mrzovoljno sam rekla.
On se počeo smejati. Brzo sam strčala niz stepenice, želeći samo da pobegnem i udahnem svež vazduh!