Zabranjeno voće je uvek slatko (student/teacher relationship)

Konačno priznanje

Petak

Osećam se jako loše i kajem se što sam došla u školu. Ahh, opet sam bolesna! Pa ovo se samo meni tako često dešava!
Kad sam se vratila iz škole u utorak, shvatila sam da ću se prehladiti. Tako je i bilo. U sredu i četvrtak nisam ni išla u šlolu. I danas se grozno osećam,ali sam ipak došla.

Koja sam ja budala! Ne znam ni zašto sam došla! Zbog jednog časa istorije?! Pa definitivno nisam normalna! I sama mogu da uradim tu lekciju...

Dok sam pravdala u mislima tu moju glupost, palo mi je na pamet da zapravo nisam došla samo da bih slušala tu lekciju. Ma šta to pričaš, Alis.  Ko je, uopšte, on?! Samo još jedan običan profesor. Ne, nije!! O, Bože, stvarno nisam normalna!

***

Dva časa tehničkog su bila pravi pakao. Neprestano sam duvala nos i osećam se malaksalo. Nije mi ni do čega. Oči mi se sklapaju same od sebe;spava mi se. Konačno je zvonilo i brzo sam skočila iz klupe. Samo želim da izađem iz ove glupe učionice.

Uzela sam užinu i krenula. Pridružila mi se i Elisa. Zajedno smo sišle u prizemlje. Pošto sam videla da je napolju hladno i tmurno, nisam htela da izađem. Stajale smo u hodniku pored nekog radijatora. Pokušala sam nešto da pojedem, ali nije mi baš išlo. Ona mi je nešto pričala,a ja sam se pravila da je slušam. Previše sam umorna da bih slušala njene gluposti.

Odjednom su se otvorila vrata na kancelariji i neki profesor je izašao. Bio je to Majk. Opet se vratio u tamnu kombinaciju. Crne pantalone i neki plavi duks. Nosio je neke papire i izgledao je kao da nekog traži. Nije me ni primetio. Pošao je da se penje uz stepenice.

Haha. Sigurno mene traži. 
Nasmejala sam se i ispratila ga pogledom. Elisa je odmah htela da vidi koga to gledam i zašto se smejem. Tako je grozno radoznala! Pa ako mene traži, moraće ponovo da silazi niz stepenice.

Pojavio se za manje od minuta. Srce mi je opet nenormalno zakucalo. Iznenadio me je tako brzim dolaskom. Pojavio mu se osmeh kad me je video. Prilazio je meni i Elisi.

- Ja sam te tražio gore. Nisam ni primetio da si ovde. - neki sladak osmeh je imao na licu.
Samo se blago osmehnula, čekajući da čujem zbog čega je došao.
- Kao što si ti i rekla, potrebni su oni istorijski izvori. Evo, doneo sam ih-rekao je i pružio mi te papire. Samo sam ih radoznalo pogledala. Uh, koliko toga ima!!

Onda mi je uzeo izvore iz ruke i izvadio ih iz fascikle.
- Nemoj se plašiti, ima ovde dosta slika. Vidiš, samo malo je teksta - izazivački se osmehnuo dok je listao te papire. Hmm. Pa ja se nikad nisam plašila napornog rada i učenja. Trebalo bi to da zna. Ali, naravno, on me ne poznaje... još uvek!
Podigla sam obrvu i iznenađeno ga pogledala, zločesto se osmehujući. Elisa nas je samo gledala, proučavajući situaciju.

- Ti ovo prouči, pa ćeš mi reći ako ti nešto ne bude jasno. Naravno, treba da sve to još jednom provežbamo.Ne možemo danas jer neću biti tu...-  ozbiljno je govorio. Ja sam ga samo gledala i klimnula glavom. Onda se on vratio u kancelariju. Pokušala sam da vratim sve one papire u fasciklu, ali sam jedva uspela pošto sam nespretna.

On je odjednom izašao iz kancelarije. Obukao je jaknu i nosio je torbu preko ramena. Otvorio je vrata na školi i izašao, ne obazirući se ni na šta. Iznenađeno sam gledala za njim. Samo sam stajala, ukočena. Pogledala sam kroz prozor i gledala kako odlazi autom. Šta?!?! Nemoguće! Kad je rekao da danas neće biti tu...