Zabranjeno voće je uvek slatko (student/teacher relationship)

Nadam se da ću proći!

Raspust se završio. Danas je prvi dan drugog polugodišta. Baš mi je trebao ovaj raspust. Bila sam jako umorna i ovo mi je poslužilo da se dobro odmorim. Šta li će se još desiti ove školske godine? Pretpostavljam da me ludilo tek čeka...

Sutra je četvrtak, 18.februar i... Sutra je školsko takmičenje iz istorije! Uh, tako sam uzbuđena! Znam da će biti lako jer je to školsko, ali..
Nervoza već počinje da me obuzima!!!

18. februar

Uh, uh, uh!!! Nemoj se nervirati, nemoj se nervirati, nemoj se... Evo polako se spremam da krenem u školu. Takmičenje počinje u 12:30. Sad je tek 11:40,ali dok se ja spremim (i smirim)... Hvala Bogu, te nisam morala da dolazim na časove. Još mi samo te budale fale, pa da potpuno poludim!!!

Za 10 minuta sam bila već potpuno spremna. Ponela sam jednu malu torbu u kojoj su bile peratonica, voda i maramice. Pogledala sam se ogledalo i izašla iz sobe. U hodniku sam srela mamu i pozdravila se njom.
-Srećno, dušo-rekla mi je s blagim osmehom. ☺
-Hvala, mama. Ćao-rekla sam nervozno i mahnula joj.

U 12:05 sam bila u školi. Nenormalno sam nervozna ali se trudim da niko to ne primeti. Nekako se čudno osećam... Kao da nešto čekam. Hmm... Pa koliko god ne želela to da priznam, čekam profesora Majka! Da li će on uopšte doći?!

Onda neko dolazi. To je profesor Bil. Predavao mi je na prvoj godini. Veoma ga cenim i poštujem. On mi je kao otac.
-Alis, stigla si. Veoma mi je drago da te vidim-kaže i osmehuje se.
- Da, ovde sam-zadovoljno se smejem.
-Pa hajde da te odvedem do tvoje učionice - kaže mi on.
- Da, da-odgovaram pomalo odsutno.
Nije mogao čak ni da se udostoji da dođe!!!
Bil me vodi do učionice i ja ulazim.

Našla sam svoje mesto kod jedne sa prve godine. Vadim svoje stvari iz torbe. Pokušavam da prestanem da se tresem. Ali onda se setim Majka i bes me obuzima!!!

Nije čak ni došao! Uopšte ga nije briga! On je budala!!! Jedino je Bilu stalo do svega ovoga;jedino me on i ceni.

I onda čekam i čekam i čekam... Nikako da donesu te testove!!! A ja mrzim da čekam!  To me čini još više nervoznom.

Odjednom me neki dečko iz klupe ispred zove.
-Hej.
-Šta je bilo?
-Hoćeš li mi pomoći na testu?
Šta?! Da li se ovaj šali?!
- Pa ako ne znaš dovoljno, zašto si onda došao ovde?
-Ma nema veze!-besno me pogleda i okreće se.
Kakva budala, ljudi moji!!!

Potom Bil dolazi i donosi testove. Daje testove dvojici profesora. Oni ostaju, a on izlazi. Posle 5 minuta su nam ih podelili.

Brzo prelazim pogledom preko testa i shvatam da je... Sve lako!!!  Ura!!! Jupi!!! Juhu!!! Wow!!!  Ne mogu da verujem koliko je ovo lako!

Brzo počinjem da radim. Prvo ću sve uraditi olovkom , pa ću onda preći hemijskom. Tako je ipak najsigurnije!

1. Autori i dela