Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 14

"Ja sam Nebeska ." -eksplodira u mojoj glavi misao, što se sve ređe iskreno dešava ali i dalje učestalo.

Ovaj put se to desilo dok sam prihvatala knjigu, da bi mi onda ona zamalo ispala iz ruku usled uticaja te misli koja mi se kao i uvek samo pojavila odnekud u glavi.

-Šta se dešava sa tobom u poslednje vreme? -i to me trgne, takođe, tako da knjiga svejedno završava na podu. Pre nego što se sagnem da je pokupim pogledam kratko Kseru.

-Odkad si ti tu?-

Ćuti sve dok se ne ispravljam i sad me gleda skupljenih očiju, kao da procenjuje da li da me odvuče na vanrednu Kontrolu.

-Ovde sam već skoro 20 minuta.-govori polako procenjivajuci moju reakciju.

"Jeste? "-mislim a onda shvatam da mi je ona malopre dodala knjigu.

-Izvini, molim te, zamislila sam se nešto. -govorim brzo a ona klima glavom ne skidajući pogled sa mog.

-Sigurno je sve u redu? -

-Sto posto.- govorim uverljivo.

Još nekoliko trenutaka me posmatra a onda se nasmeje, okreće i odlazi da nađe neku knjigu, pretpostavljam.

Tada Lušan prolazi kroz vrata, prilazi mi ozbiljnog izraza lica pre nego što primeti Kseru i zastaje.

-Ćao, devojke. -

I on se ponaša čudno, upravo shvatam, u poslednih nekoliko dana. Šta se sa njim dešava pitam se.

-Ćao Lušane !-govorimo zajedno,sa tim što ja to viknem tako da se oboje okreću ka meni gledajući me sumnjičavo pošto razmene zabrinute poglede.

-Oko 3 stiže pošiljka novih knjiga. -brbljam- Mislim, u principu starih knjiga ali 'novih' jer su nove pošto ih nema ovde,mislim sad će ih biti jer kao što sam rekla stižu u 3.-

Lušan se okreće ka Kseri.

-Šta je sa njom?-pita je.

Ona slaže ramenima pre nego što odgovori: -Rekla bih da je uzbuđena  zbog tih novih starih knjiga.  Kladim se da će biti još uzbuđenija kad ih bude sortirala. -

"Zapravo, hoću. "

Tada zvono odjekne odnekud iz hodnika a Ksera kupi svoj ranac i odmah kreće na lekciju govoreći nešto o tome kako će možda doći da mi pomogne. Lušan kreće za njom ali se vraća brzo.

-Možemo li posle da razgovaramo? Mislim da je važno. -

Šta je sa njim i sa ozbiljnim ponašanjem?

Klimam glavom, ali bez razmišljanja.

-Ne. Ustvari ne mogu. -govorim posto Lušan počne o tome kako će me čekati posle nastave a ja se setim šta mene tada čeka.

-Gle, dobila sam taj posao. ..- zastajem jer on izgleda super nervozno.

-Veoma je važno,Kit. -govori molećivo. 

-Čujemo se ,u redu? Imam gomilu stvari da uradim sad .-

Klima glavom iako preko volje pa me pozdravlja i odlazi.

"Šta sam ono radila uopšte pre ovoga? "

*

Pošiljka se stigla u 4 umesto u 3 pa sam odlučila da prvo odem kod Grejevih a onda pod izgovorom da ovde moram srediti što pre pobegnem odande.

Naginjem se preko pulta kako bih pokupila svoju jaknu a kada se okrenem ka vratima srce mi zamalo iskoči iz grudi jer osoba stoji na njima.

-Užasna, užasna navika. -promrmljam mu- Šta hoćeš? Zatvaram. -

-Ćao i tebi, Kiti. -odgovara Randin  -Došao sam po ključ.-

"Molim? "

-Ključ? -ponavljam zbunjeno a onda se setim da me je jutros prepao isto ovako i da sam mu obećala ključ kao i to da ću mu zagorcati život ako upadnem u nevolju zbog toga. -A,da. Da. Drži. Ostavi ih na pult ako se ne vratim pre nego što završiš. -

"Zaklela sam se u Nebeske da ću mu zagorcati život. Koja ironija. "-mislim pošto ga zaobilazim i odmahujem glavom pa se nasmejem sama sebi.

-Misliš ispod? -zaustavlja me pitanje pa se zbunjeno okrećem.

-Izvini? -

-Zar nije bolje ispod pulta, znaš da ih neko ne pokupi ili tako nešto.- govori a ja se mrštim .

-Da ukrade ...šta? -

-Ključeve. -Prevrće očima.

Odmahnem rukom pa se okrećem opet ka vratima.

-Da,naravno, ispod pulta,to sam i rekla. Super. Otišla sam.-

Dok otvaram vrata čujem kako gunđa za mnom.

-Ako je ta normalna niko nije.-

Ali,hej ,u pravu je.

"Možda sam malo, malkice izgubljena u zadnje vreme."

-Ne siluj kutije! -dobacujem mu pa požurim jer me Kirsen već verovatno čeka.

*

"Voouv" -mislim glupo stojeći ispred ogromne dvospratne zgrade.

Pomalo je nesimetricna a gotovo ceo gornji sprat je staklen.

"Ovde definitivno žive Nebeski. "

-Kiti! -čujem glas gospođe Grej, ili 'Kirsen' kako insistira da je zovem i spuštam glavu zaticuci je na vratima -Konačno si stigla! -

Izgleda tako skromno naspram ove kuće.

-Dobar dan ,Kirsen. -govorim prilazeći- Izvinjavam se što kasnim. -

Odmahne rukom nasmejano.

-Gluposti.  Ovo je tvoja kuća, možeš da dođeš kad god hoćeš. -

A onda se gotovo baca na mene i grli me,samo na tren pre nego što se nesiguno odaljava. Pokušavam i donekle mi uspe da joj uzvratim osmeh.

-Hajde, ulazi. Sve ću ti pokazati.- govori pomerajući se u stranu da me propusti kroz vrata.

Čim zakoračim kroz njih ispred mene se stvara mali široki  robot.  Pruža svoje metalne ruke ka meni ,izgleda kao da čeka da ga zagrlim pa se odaljavam korak unazad.

-Vega, u redu je. -govori Kirsen zastajuci pored mene pa me pogleda -Hoće tvoju jaknu da skloni. Vega je nešto kao batler.-

Nasmeje se tiho na poslednju reč pre nego što se obrati robotu.

-Unesi gospođicinu sliku u članove domaćinstva. -naređuje mu .

Skoro istog trena me zaslepi svetlost i ja shvatam da sam upravo uslikana.

"Divno, robot ima moju sliku.Super. "

Kirsen me hvata za ruku i povlači nekuda za sobom.

-Šta bi prvo da vidiš? -

-Ovaj.  ..-počinjem ali ona me svejedno već nekud vodi .

"Ništa. "-mislim- "Hoću kući. "

Ona mi nabraja sve dok me voda okolo pokazujući rukama ali sve što ja uspem da uhvatim, ili jednostavno na samo to obratim pažnju, je 'biblioteka' .

-To želim da vidim. Ako nije problem. -kažem bez razmišljanja.

-Pa,naravno. Oh,oduševićeš se! Dođi! -govori pre nego što me uvodi u uskoro moje najomiljenije mesto na svetu.

*
Whatever.

Spec.