Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 29.

-Šta je bilo toliko....-počinjem prelazeći kroz vrata dvorane ali moram samo sebe prekinuti. -E, ovo je nepotrebno ogromna prostorija.-

Plafon je neverovatno visoko iznad  ,milijarde malih lustera spuštaju sa njega gde je najduži nekoliko santimetara od moje glave. Iako je impresivne veličine u njoj se nalazi samo četiri stola, podijum između njih i široki dugački bar . Vidim nekoliko velikih zvučnika kako vire iz zidova a sav preostali slobodni prostor na njima je ukrašen elegantnim policama punim antikvitetima sa Zemlje.

Tu me negde moj prijatelj prekida, baš kad poželim da ispuštam  impresionirane zvukove. Prilazi i staje ispred mene delujući nervozno pa mu upućujem jedan upitni pogled.

-Upravo sam čuo za tu apsolutno ludu ideju da te udaju...-

-Za Randina ili tebe.-prekidam ga i završavam njegovu rečenicu i prevrnem očima. -Da, znam.-

-Znaš.  -ponavlja- Znaš? To je sve što imaš da kažeš? Zaista? -

Slažem ramenima neodređeno.

-Zašto mi nisi rekla ?-pita ali ni ne sačeka moj odgovor, koji svejedno nemam, već prošeta nekoliko puta ispred mene levo -desno. -Da li su oni bre normalni? -

Skoro se nasmejem jer je moja reakcija bila gotovo identična.

-Samo su pomenuli to, tako sam čula.- zaustavljam ga tako što ga hvatam za nadlakticu i puštam ga čim stane i okrene glavu ka meni. -Ne misle to ozbiljno. -

-Misle ozbiljno. -govori ubeđen u to a ja opet prevrnem očima . -Veruj mi ,moji već veruju da te ženim. - 

-Gle, ne mogu nas nikako naterati. ..-počinjem pošto uzdišem.

-Za koga bi se udala? -prekida me naglo.

-Ni za koga. Rekla sam ti to su obične. ..-prekida me opet ,sada tako što me naglo hvata za ramena izgledajuci prilično očajno.

-Molim te, Kit. Preklinjem te, nemoj da se udaš za...-

Tras!

Oboje se trgnemo na taj zvuk i okrećemo ka jednoj od polica koja je upravo pala, i Randinu ispred nje koji nam brzo prilazi natmurenog izraza lica.

-Nisi se valjda krio tamo...-govori Lušan u isto vreme kad ja uzdišem i mislim kako se previše dugo ponašao pristojno prema meni i da sam trebala znati da to neće dugo trajati.

-Znao sam da je sve ovo namešteno. -govori stajuci pored Lušana i gledajući mene uhvaćena-si pogledom.

-O čemu to ...-počinje Lušan pošto uputi meni jedan zbunjeni pogled a ja slegnem ramenima.

-O vama dvoje,između ostalog! -govori

Frknem glasno :-Zaista jesi retard. -

-A ti si prevarant. -upire prstom u mene- Kako si se uopšte uvukla ovde? Verovatno isto kao što si uradila ono sa robotom.-

-Randine, prestani da paranoises.- govori Lušan delujući zabavljeno.

-Prvo što mi je rekla kad me je videla je da je Nebeska. Ko zna koliko ovo planira. Verovatno je ona ta koja je ubila Korua! -

Soi!!-govorim glasno iako potpuno mirno.

-Ona je prevarant. -obraća se sad Lušanu -A ti si naivcina. Pogotovo ako je oženiš. -

Lušan uzdiše- Čuo si ,vadili su joj krv, uradili DNK testove-

-Prevara! -Randin prekrsti ruke a ja prevrnem očima- Haker.-