Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 32

Lušan uporno pokušava pokrenuti bilo kakav razgovor a samo mu Ulivija pomaže u tome ,iako bezuspešno, očigledno preko volje. Lušan to stalno radi, koliko ja vidim.

Randin uporno gunđa iz ćoška kako je Lušan dosadan.

Asa uporno i tvdoglavo ćuti.

A ja se uporno pravim da čitam knjigu.

Možda bih se i pridružila razgovoru sa Lušanom ali imam osećaj kao da me Asa i Ulivija sve vreme posmatraju i procenjuju te tražim dobar trenutak kako bih ostavila dobar utisak na njih. Međutim, sve što smislim da bih mogla reci i meni samoj zvuči kao da pokušavam da se pravim pametna.

A onda Lušan konačno odustaje i seda pored mene ,kad bacam jedan kratak pogled na njega ukoso vidim da se duri.

-Vi ste jedna zabavna skupina. -mrmlja a onda dodaje glasnije- Čujete? Uopšte niste zabavni .-

Čujem kako Randin ponavlja da je dosadan, Ulivija se nasmeje tiho a Asa po običaju ćuti.

Nekoliko trenutaka vlada tišina a ja se premišljam da li da jednostavno ustanem i odem u svoju sobu ili ne kada me Lušan gurne ramenom.

-Idemo na bazen. -kaže.

-Nema šanse. -ni ne pogledam ga.

-Dobro, nek si takva. Idem onda da nađem Soi. -

Sad dižem pogled ,pokušavajući da mu dam do znanja da ću ga ubiti ako me ostavi ovde samu ali on me u potpunosti ignoriše i ustaje.

-Dobro, idemo na bazen. -popuštam preko volje sklanjajući knjigu shvatajući da bih se pre udavila nego sedela sama sa dva neznanca i jednim idiotom.

-E, pa sad ja neću. Ali Ulivija obožava da pliva, ići će ona sa tobom. -

"Lušan je zvanično đubre "-pomislim kad pomenuta diže pogled izgledajući kao da će otplivati do bazena kroz vazduh.

-Idem i ja sa vama. - okrećem se iznenađeno ka Asi, koji je to rekao.

-Vidi kome maca nije pojela jezik. -govori Ulivija zbog Čega joj se on popuno nezainteresovanog izraza lica isplazi, a Lušan počinje da se smeje bez razloga.

Promrmlja nešto kroz smeh, odmahne glavom kad ga pogledam kao da je lud i izlazi iz prostorije i dalje se smejući.

Razmenjujem zbunjene poglede sa Ulivijom, uopšte ne razmišljajući o tome šta radim i nasmejem joj se kad prevrne očima.

-Hoćemo? -pita me a ja klimam glavom pa obe ustajemo pomalo nesigurno.

Pratim je do vrata ali ona zastaje na njima i okreće se preko ramena.

-Ideš, Ran? -pita.

"Ne treba mi i on još. "

-Kako ste dosadni. -odgovara ovaj a ja osetim olakšanje sve dok ne čujem kako tabana ka nama- I baš ti hvala što si me se setila. -

-Pa što se nisi nametnuo sam ,kao Asa. -kaže ona pa me pogleda "zar nisam u pravu " pogledom a ja joj se nasmejem preko volje.

-Nisam toliko očajan. -shvatam da sad svo četvoro stojimo pred vratima kao budale pa se blago okrećem u stranu kako ne bih baš bila okrenuta svima leđima.

-Đavola nisi. -govori Asa pa ga ,na moje potpuno iznenađenje, udara snažno u rame.

Zavlada kratka tišina, u kojoj ja očekujem da Randin prasne i deportuje Asu iz Skaja ili tako nešto. Sme li on uopšte to da uradi? Mislim, upravo je udario Nebeskog.