Minjina predaja-završena☑️

VII poglavlje

  Gledam u lica moje zbunjene porodice, smeškam se dok oko struka držim moju ženu. Niko ne progovara sve dok iz kuće ne izleti moja luda sestra. Jebote ništa strašnije od trudne žene pa još razmažene. Ulazimo u dvorište i taman sam zinuo da progovorim ludača me gurnu i unese u facu.

-Mamlazu jedan, gde ti je devojka? Držiš tu moju kumu oko struka a ovamo pričaš da imaš devojku, koji si ti kreten, ne verujem da si mi brat. Mamaaaaa vidiš li ga? Porodiću se zbog tebe, bićeš kriv ako ovoj bebi nešto bude falilo a onda će meni nešto da fali a onda će moj muž da te isprebija.

-Alo bre ludačo, nećes ti da se porodiš i prestani da mi pretiš, mogu i ja tvog muža da isprebijam. 

-Moj muž je vojnik.

-Bivši srećo, bivši iliti penzionisan. Ajde mala smanji doživljaj uplašićeš mi ženu.

Kako to izgovorim ona zine i vata se za stomak, opet će da počne sa porođajem. O jebem ti. 

-Žena? Kakva žena? Imaš li ti pojma crna ženo ko je on?

Gledam je i ne verujem!

-Pa sunce ti poljubim ludačo ja sam ti brat

-Aha brat koji je pojebao pola grada. Izvini mama

-Ma bre ti si luda.  Dejane smiri je bre

-Malena, polako. Pusti ih da kažu šta imaju.

Zahvalno pogledam u zeta koji grli svoju ludu ženu i ljubi je u teme. Pored roditelja oni su moj uzor sreće, prošli su svašta i stgli do raja. Moja sestra, iako je ludača, je najača žena koju znam, svaki minut sreće je zaslužila. Uhvatim Minju za ruku, pođemo prema mojim roditeljima, osetim kako drhti pa je stegnem jače.

-Mama, tata ja sam svoj najbolji poklon dobio za rodjendan, ovo vam je snajka ja se juče oženio.

Mama plače, tata me gleda i ne progovara sve mi se čini šlog će da ga strefi. Možda ovo nisam izveo najbolje. Smišljam šta da kažem kad čujem mog brata koji mi prilazi i grli mene pa Minju

-Snajka dobro došla, ako te nervira samo zovi

-Hoću i hvala

Jedva promuca moja mala. Mare odlazi od nas, prilazi muzici i viče

-Ajde narode šta ste se ukipili, pa jednom mi se brat ženi, pa kaže

  Čim sam te srela odmah sam znala da bi za tebe i život dala

   Grešila sam dušo pa nek se kajem

   Ne dam te drugoj na sve pristajem

   Pristajem na sve samo kaži

   Reci sve želje i život traži

   Nosi me vodi me ne ptam kuda

  Čini šta hoćeš s tobom ću svuda

I kreće čestitanje, svi nam prilaze, opšte oduševljenje oko nas, Mare naručije pesmu za pesmom, pogledam bracu veseliji je nego inače i nema mu ženske što je čudno. Oduvek smo svi mislili da će se on prvi oženiti, uvek je imao neke ozbilje veze, nikad nije bio igrač. Jebi ga život je čudo.

-Ćero a svadba?

Čujem svoju mamu kako pita i čekam moju vešticu da odgovori. Gledam je i tako sam ponosan na sebe, jebo me ker al sam srećan, ma rođen sam pod srećnom zvezdom. Moja veštica crveni i mislim da je, jebeš mi sve, poslednja od takve sorte, jer izumrlo je sve što zna za stid.

-Pa kako Neša reši.

I opet rastem kao kvasac, ih kako ja rešim. Ne zna da bi joj sve dao, sve kako ona hoće bilo da budemo sami u opštini il da pravimo gala venčanje od hiljadu zvanica ma zabole me samo da je ona tu. Moze da bude kako hoće samo nju niko da mi ne dira. 

-Polako mama sve ćemo da organizujemo. Prvo da upoznate njene pa posle ostalo. Sad će i oni zvao sam ih.

I nije prošlo pola sata ispred kapije se parkira troje vozila iz kojih prvi izlazi veliki gazda Balša. Prilazi mi, rukujemo se pa ga upoznajem sa majkom. Drago mi je što ona i Minjina mama odmah nalaze zajedničke teme. I taman se zapitam gde mi je otac kad se začuje rafal, polegasmo svi po travi, pogledam oko sebe pola gostiju drži pištolje u rukama. Jebem ti sve ludak do ludaka, kakva familija ceo arsenal oruzija. Gledamo svi odakle se začuli pucnji kad čujem glas svog oca.

-Šta je bre? Šta ste polegali? Tamo odakle sam ja kad se dovede snajka u kuću zapuca se da celo selo zna.

O sunce ti poljubim, ladno je moj otac pucao, lud čovek isprepada sve. 

-Radoviću lebac ti poljubim nikad normalan bio nisi. Hoćeš da svi svisnu od straha?

-Balšiću ti li? Koji tebe vrag donese u moje dvorište?

Ništa meni nije jasno, pogledam u Minju vidim da je i ona zbunjena. Ustanemo svi, tišina oko nas dok svi gledamo u dva čoveka koji se pozdravljaju i onako muški grle. Od kud moj otac zna Balšu?

-Ona mala tamo je moja ćerka, jedinica. 

-A onaj tamo veliki pored nje je moj sin prvenac.

-Ti mene zezaš? Hahaha pa sve ti ne jebem ostvari ti pretnju.

-Ne pucam u prazno, prijatelju znaš da nikad i nisam.

-Pa dobro mi došao prijatelju. Muzika ajd sad pesmu za mog prijatelja "nikada se promenti neću"

I kreće muzika, a nas dvoje i dalje gledamo naše očeve i ništa nam nije jasno. Moj otac je električar, građevinac kako je on do kurca mogao da zna, pa još i da preti mafijašu kalibra kakav je bio gazda Balša?! Nakon nekog vremena prilazim ocu i tastu, sednem pored njih, obojica se već dobro osećaju na alkohol.

-Kako se vas dojica znate?

-Duga priča klinac, mozda ti je ispričamo jednog dana.

Reče Balša i ne znam zašto imam al imam utisak da me gledaju kao da nista ne znam, kao da sam se tek ispilio. E pa saznaću ja šta vas vezuje pa ne zvao se Nenad Radović.

-Nego tata šta si to pretio mom tastu?

-Da će mu moj sin uzeti ćerku

-Ne, rekao si da će tvoj sin jebati moju ćerku za dvadeset godina

-A ti si rekao da je tvoja ćera tatin sin i da će mog sina uhvatiti za muda.

E jebem ti ludaka.....

Jedno kraće poglavlje, malo duža pauza, praznici, deca obaveze. Sada će biti duža i redovnija poglavlja. Nadam se da vam se dopalo i nadam se komentarima, ljubim vas