Minjina predaja-završena☑️

X poglavlje

            Oka nisam sklopio, a već je osam sati ujutru. Moj brat je sjeban načisto, nisam smeo samog da ga ostavim. Iako je bio mrtav pijan kad sam stigao nisam uspeo ništa da saznam šta mu se dešavalo. Svo vreme samo je ponavljao da ga boli, kad pitam šta odgovara sve, duša, telo, srce. Nikad nisam video čoveka koji toliko pati. U očima nema ništa, uplašio sam se te praznine.

"Imam brate, grehova za tri života. Grešio sam svestno. Al mislio sam da to radim sa razlogom, mislio sam da Bog razume, da tako treba. Zbog tih grehova trudio sam se da budem što bolji čovek, da budem dobar sin, brat, komšija, prijatelj, pomagao sam kom sam stigao. A žene, pa znaš i sam svaka je bila pored mene kao kraljica. I sad mi reci čime sam zaslužio da mi ode?! Čime? Šta sam Bogu zgrešio? Moj anđeo, moj mali anđeo!"

Svo vreme u glavi vrtim ovaj njegov govor i ništa ne kapiram. Samo znam da je povređen i ja nemam predstavu kako da mu pomognem. U jednom trenutku sam pomislio da je ta neka umrla, al opet valjda bi nam rekao. Jok, ovo je neko žešće sranje. A i onako ga nisam video sa nekom devojkom već nekoliko meseci, što je za njega bilo čudno. Šta god da je nadam se da će ga proći. Skuvam kafu i rešim da ga probudim. Nedostaje mi moja žena, da probam još jednom da porazgovaram sa njim. Jedva se na nožio, dok se tušira pokušao sam da pozovem Minju, ne javlja se i to je čudno. Možda spava.

-Dobro jutro buraz, hvala i izvini za sinoć.

-Ništa Mare, samo da se ti sad polako dovedeš u red.

Uporno zovem Minju al ne javlja se i dalje, ma čak ni na fiksni, a on je budi sto posto, bre žena ima lak san, budi se i na najmanji šum. Steže me nešto u grudima, imam neki loš predosećaj, dal nije nešto sa bebom?!

-Šta ti je? Zabrinut si? Biću ja ok, trči svojoj ženi.

-U tome je stvar, Minja mi se ne javlja a zvao sam bar deset puta.

-Polako, trudna je, možda se zakucala da spava. nemoj da paničiš odmah. Ajde popijemo kafu i idemo do tebe.

-I evo mog brata,vitez na belom konju čim oseti da je neko u nevolji on uskače u pomoć.

-Kad nisam sebi mogao da pomognem bar mogu drugima.

-Kako to da nisi mamuran?! Ja bi se telio tri dana od muke

-Genetika burazeru, genetika. Ni ćale nikad nije bio mamuran.

Iako brinem za Minju, drago mi je što se bar malo smirio. Popili smo kafu i krenuli kod mene.

U stanu je tišina, obiđem ceo stan Minje nema. Nema joj telefona, zovem i dalje se ne javlja. Već počinjem polako da paničim. Čekam Mareta koji je otišao Minji čokoladu da kupi pa da vidim gde da je tražim jer nemam nikakvu ideju gde bi mogla da bude, video sam joj auto ispred zgrade, bez njega bi otišla samo do pijace ili prodavnice. Glas mog brata me je zaledio.

-Brate sedi ovo ti se neće svideti

-Šta?

-Sreo sam ti komšinicu sa prvog, radi u sudu pa se znamo iz viđenja. Pitala me za Minju. Kaže jutros kad se vraćala iz prodavnice kad je ušla u zgradu iz lifta su izašla dva lika noseći Minju koja je bila u nesvesti.

-Šta? KOOOO?

-Ne znam, kaže da im se javila i pitala šta je sa Minjom, rekli su da joj nije dobro. Nešto tu nije kako treba.

Nema vazduha, mojoj veštici se nešto desilo. Hoću da se onesvestim jebeš mi sve. Ne mogu da se pokrenem, čujem svog brata al ne konstatujem šta priča. Bol u grudima me razara.

-Osvesti se čoveče ne znamo šta se desilo, ajde pokreni se i da vidimo šta ćemo. Nema ništa od panike.

Moj brat je bio u pravu, pozvao sam svoje ortake, Mare se setio da ode po snimke sa kamere sa ulaza. Moram da se saberem, slistio sam jedan viski, ne smem više. Gde god bila naćiću je, pa makar tražio do središta zemlje.