Minjina predaja-završena☑️

IX poglavlje

                               Neša

  Već dva meseca uživam u bračnom životu, i na moje iznenađenje bas mi se dopada. Moja veštica je trudna i jede kao mećava. Jede sve što stigne, genijalna je, mislio sam da su trudnice kilave  i da im stalno nešto fali. Ova moja je neki izrod očigledno. Ta ne staje, jebeš mi sve ako ne rodi nekog Šumahera, ne izlazi iz kola a vozi kao manijak. Sad je rešila da ide na more. Ja sam protiv toga, lepo je meni doktorka rekla da mora da se čuva. Kaže beba je krupna a ona sitna pa da se pazi. Joj al sam bio srećan kad je rekla da je beba baš krupna za te njihove doktorske nedelje. Odmah sam ukapirao da liči na mene. Ne mogu ništa da joj odbijem i koliko god se svađali oko tog letovanja znam da ću pristati. Samo da se postaram da sve bude ok. 

  Pretnje su prestale, možda nisam veličina kao njen otac, al moji ortaci i ja imamo zavidnu reputaciju pa ovako udružene malo je ko smeo da dira. Minja je konačno pre dva dana prestala da radi. I ta odluka je propraćena svađom. Jedva je nabedismo da ne radi, šta fali kad se oseća dobro, ta ima izgovor za sve, al ovog puta nisam hteo da popustim, ima da se čuva, da uživa u trudnoći, da je mazim i pazim. Moja sestra Sanja je juče rodila prelepu devojčicu, zaljubio sam se na prvi pogled i sad i ja hoću curicu. Minja joj je dala ime Milena, a mi smo svi oduševljeni. Noćas sam jutros došao kući, pijan kao letva i sad ne mogu iz kreveta da mrdnem. 

-Glava dobro?

Smeška mi se moja veštica.

-Ne osećam glavu, boli sve. Šta li je sa Dejanom?

-Dobro je, na infuziji je. Nekoliko dana nije pio lekove pa je dobro prošao. Moraće čim prođe mamurluk da opet počene da ih pije. Taj čovek je juče bio najsrećniji otac na svetu.

-Tako ću i ja. Jedva čekam. 

   Privučem je sebi u zagrljaj, iako me sve boli i ne mogu ništa konkretno da radim, želim samo da je držim u naručju. Ona je sav moj svet. Beba je samo bonus, bez Minje ništa ne bi imalo smisla. Prespavao sam ceo dan. Za to vreme Minja nas je spakovala i samo čekala da se probudim. Istuširao sam se, večerali smo i krenuli put Crne Gore. Vozio sam i razmišljao dok je ona spavala. Stomačić je počeo da se poznaje, a ja sam bio prokleto ponosan na sebe zbog toga kako sam je brzo napumpao. Razmišljao sam o životu svoje sestre i zeta, prošli su mnogo muka da bi imali ovo što sada imaju, i oni kažu da bi sve opet prošli jer je vredelo. I sad dok gledam moju usnulu vešticu shvatam o čemu na šta su mislili. Odrekao bi se života zarad njih dvoje. Sve što sam stekao i prošao do sad ne vredi ni dve pare kada bih ostao bez njih. Iz razmišljanja me trgao zvuk mobilnog telefona. Pogledam ime na ekranu, burazer. Hm šta li on hoće danima se nismo ni čuli ni videli.

-Hej buraz.

-Hej Nešo. Šta radiš?

-Vozim, Minja i ja krenuli na more. Ti?

-Ništa, razmišljam.

-Mali jesi ok? Nisi bio na časti povodom rođenja lutkice. 

-Znam, zvao sam Sanju i Dejana.

-Jesi li bre dobro? I jesi li pijan? Malo ti jezik zadebljan čini mi se.

-Nisam buraz al sam na putu.

-Ej šta se dešava? Jesi li u nevolji? 

-Ko bre u nevolji? Kad je Mare bio u nevolji? Uštogljeni Mare ne upada u nevolje, a jok Mare je uvek na nivouuuuu

-Au brate koji ti je? Gde si? Da se vratimo? Da zovem nekog da dođe do tebe

-Gde sam? U svojoj kuli, u jebanom stanu od sto dvadeset kvadrata. Uspešan advokat moj kurac

  Ovo nije moj brat, ja ne znam kako taj čovek izgleda pijan. On je uvek odmeren, staložen, ma stena od čoveka. Nikad nisam mislio da njega može nešto da izbaci iz takta, a sada zvuči slomljeno. Glas mu je pukao. Imam utisak da je pijan kao letva. Voleo bih da se okrenem i da se vratim do njega. Ovo je nešto krupno čim je on u dubiozi.

-Mare, brate šta se dešava? Trebam li da se vratim?

-Neeeee, uživaj buraz zaslužio si. Našao si dobru ženu koja te voli

-Mare hoceš li jebemu sve da mi kažeš šta se dešava? Koji ti je kurac?

    Počeo sam da vičem, jebiga strpljenje mi nikad nije bilo jača strana. Video sam da sam probudio Minju, gledala me uplašeno, pokazao sam joj prstom da cuti.

-Ništa, ja sam brate uvek ok. Buraz jebao si sve što si stigao, ma sve što ima dve noge, bio đubre prema njima i našao pravu. A ja? Ja sam svaku držao kao malo vode na dlanu i? I? I?

  Ma tačno sam znao da je žena u pitanju.

- Ma brate idi nađi izjebi jednu, ma dve i izbaci je iz organizma.

Minja me strelja očima, al ja bolji savet ne umem da mu dam, takav sam kakav sam.

- Izjebao bih ja brate nju, zaboravio bih je, al kako moju malu princezicu da zaboravim?! Kako brate da zaboravim deo sebe?!

- Alo?! Mare?! Alo Marko. Jebem ti sve.

Bacio sam telefon na zadnje sedište, moj brat plače!!!! Ej najjači čovek kov znam plače. Bože šta mu je to uradila. Osećam Minjinu ruku u kosi, miluje me nežno.

-Hoćeš da se vartimo?

-Ne bi se ljutilja? Samo da se uverim da je ok, ićićemo na more za neki dan.
Ali samo ako ti ne smeta?

- Pobogu Nešo brat ti je u nevolji, naravno da ćemo da se vratimo. Jel možeš da voziš? Da vozim ja natrag?

- Mogu malena, jebiga možda treba da prenoćimo na Zlatiboru kad smo već tu. Pa ujutru da krenemo nazad.

- Nenade ne lupaj, Mare je loše ko zna šta mu se dešava i šta može do jutra da uradi. Okreni auto vraćamo se odmah.

I opet se pitam čime sam je zaslužio?! Zna da ne bi mogao da se opustim razmisljajući o bratu, brinuo bih non stop i bio nervozan. Nismo bili patološki bliski, nismo se čuli po nekolikl dana al ubili bi i primili metak jedan za drugog.

-Koliko li mu je značila kad je naziva svojom devojčicom i delom sebe? On zvuči uništeno, Minja usrao sam se, ovo uopšte nije zvučalo kao on.

- Hej stižemo za neki sat, ostavi me ispred stana i idi kod njega. Trebaš mu, ne bi te zvao da nije tako. Biće ok. Moraš u to da veruješ.

I evo zašto je volim. Ona me razume, zna kako se osećam i da joj ne kažem, brine za mene i moja osećanja. To nikad ni jedna pre nje nije radila. Prvi put je nekoh bitno ono što ja osećam, ono što mene usrećuje. Prvi put sam nekoj bitan zbog sebe, a ne zbog onog što posedujem. Druga bi histerisala na njenom mestu, a ona me tera da se vratim. Neće čak ni da iskoristi mogućnost da se privede malo na Zlatiboru. Opet u sebi zahvalim Bogu za moju vešticu, i prokunem onu koja je ranila mog brata.

       Minja

  Nenad me je noćas ostavio u našem stanu i otišao kod brata. Već je osam sati ujutru a njega nema. Brinem za njegovog brata. Mareta sam uvek gotivila, uvek ljubazan, učtiv, odmeren, po meni malo uštogljen uvek u komplet odelu,al to je bio Mare, stena od čoveka. Pitam se kolika kučka treba biti da povrediš takvog tipa?! Ne bila toj nekoj u koži ako je se Sanja ikad dočepa. Hehehe moja kuma. Rešim da joj napravim knedle sa šljivama koje obožava, obučem se i krenem iz stana da kupim šljive. Izlazim iz stana, i razmišljam da li je Neša uspeo da se izbori sa bratom, dok čekam lift osetim ubod na vratu. Okrenem se polako i ugledam lika u crnoj trenerci. I jedva čujem lepo spavaj pre nego sto se sve zacrni....