Surovi delija

"Danas je taj dan"

"Nina ja krećem na razgovor za posao!",rekla je majka ulazeći mi u sobu. "A gde ti misliš da ideš?",stajala sam ispred ogledala i oblačila dres.

"A šta ti misliš,gde idem?",rekla sam drčno. Nastavila sam stavljanje maskare.

"Nina i sama znaš da nemamo dovoljno novca,zar je moguće da i ono malo što imamo ti bacaš na utakmice?",brižno je upitala.

"Mama,odvajala bih od hrane za zvezdu,shvati to već jednom!",pogled sam uperila u nju.

"Tvrdoglava si kao svoj otac! Njemu je ta vaša zvezda došla glave! U grob ga je oterala!",povisila je ton.

Uhvatila sam je za ruku i isterala iz sobe. Snažno sam zalupila vrata.

Ništa ne mrzim kao kad neko spominje mog oca. A pogotovo njegovu smrt. Zašto niko neće da razume da je nama u krvi da ginemo za ljude koje volimo. U dubini duše znam da je ponosan na sva dela koja je učinio i da može sve bi isto uradio.

Pogledala sam našu zajedničku sliku sa moje prve utakmice. Jedna suza se otkotrljala iz mog oka. "Tata,danas zvezda igra za tebe!",ponosno sam rekla. Osmehnula sam se brisajući obraze.

"Mala,kuda?",obratio mi se Luka koji je lenčario na sofi uz flašu piva.

"Šta misliš?",pokušavala sam da prodjem što pre do hodnika.

"Opet ideš sa onim narkomanima?",proderao se na mene.

"Nije li malo ironično da ti nazivaš nekoga narkomanom?",sa ovim rečima sam napustila stan.

Nažalost tako je. Luka se već par godina drogira. Na sve načine smo pukušavali da mu pomognemo,ali svaki put kada bi pronašao idealnu priliku on bi uzeo drogu. Jedno vreme se i smirio čak je i posao našao,ali tatina smrt nas je toliko sve potresla da i dalje jedva stojimo na nogama. On je nastavio svojim putem,dok smo se mama i ja trudile da nam zaradimo za hleb.

Ulazim u prevoz i krećem ka mojoj omiljenoj destinaciji.

Relja P.O.V

U gepek pakujem baklje i transparente. Iz zadnjeg džepa sam izvadio telefon i pozvao Nikolu. Upalio sam kola i čekao da se jebač javi.

"Jesi li krenuo?",sa druge strane začuo se glas mog ljutog druga. Kasnim naravno.

"Upravo!",okrenuo sam ključ i stisnuo gas.

"Amin! Idemo večeras posle utakmice u provod?",oh znao sam  ja šta je njegov provod. Pronaći neku devojku koju će pojebati. Ne poričem nisam ni ja ništa bolji.

"Ja sam uvek za! Nego,rekao si da je bilo nekih nesuglasica sa Markovom trupom. Jel rešeno to?",mi delije imamo želju da svima pokažemo da smo najbolje. Nažalost nekad te naše želje izazovu nesuglasice oko prevlasti na severnoj tribini. Marko je dobar dečko,ali se nekad previše trpa i moram da mu stavim do znanja ko je glavni vodja na severu.

"Završeno je ne brini!"

"Dobro,ja sam tu za 5 minuta.",prekinuo sam vezu jer su se ispred mene pojavili panduri. Samo mi još oni fale.

Nina P.O.V

Izlećem iz prevoza i nastavljam da trčim ka stadionu. Kasniš Nina. Govorila sam sebi.

Crveno svetlo na semaforu sam videla tek kada sam bila na sredini pešačkog.

Iz sporedne ulice izleteo je auto. Na škripu guma sam okrenula glavu udarajući o čvrstu podlogu. Podletela sam pred kola.

Jak zvuk sirene me izveo iz transa u kom sam se našla. Pogledala sam u vozača koji mi je besno dobacivao svakakve uvrede.

"Gledaš li kuda ideš invalidu kurvanjski?",dobacio je slepac koji se nije usudio ni da izadje da me pita kako sam. Oh sad ćeš ti da vidiš invalida kurvanjskog.