Surovi delija

"Ko ti je to uradio?"

Dani su prolazili. Sve je išlo nekako lepo. Relja me nije smarao,čak se na neko vreme u potpunosti odvojio od mene.

Naravno,moj život ne bi bio moj ako ne bi postojao neki problem. Devojke u školi me baš nešto i ne vole. Redovno izbija svadja,dobro one se svadjaju sa mnom,a ja ih kuliram. Tipična srednjoškolska vredjanja. Ružna si,muškarača,glupača,nekako sam se i navikla na to.

Nastavnica iz fizike je ušla na čas. Koliko mrzim ovu ženu sam Bog zna,a ni fizika mi ne ide od ruke. Jednostavno smo dva odvojena sveta.

Par kretena je proizvodilo neke zvukove. Nastavnica se besno okrenula.

"Ko je to uradio? Pitam,ko je to uradio?",derala se na nas.

"Nastavnice,Nina sve vreme proizvodi neke zvuke ovde!",oglasila se Valentina. Najveća drolja gimnazije. Kažu da je kroz nju prošao vagon muškaraca. Od prvog dana me mrzi,vredja me,ali da me nedužnu prijavi,to već ne može!

Podigla sam glavu sa klupe i pogledala u profesoricu.

"Gospodjice Lazarevic,pred tablu!",krenula je ka stolu. Otvorila je dnevnik i sela.

"Ali ja nisam ništa uradila!",pokušavala sam da se opravdam.

"Pred tablu odmah!",nisam imala drugog izbora. Krenula sam.

Izdiktirala je neki zadatak dok sam ja i dalje blenula u tablu. Kako neko može da razume ovo sranje uopšte? Okrenula sam se ka odeljenju u slučaju da neko pokušava da mi kaže rešenje,ali ništa. Navikni se Nina da ovo nije tvoje staro odeljenje.

"Ima li nekih problema gospodjice?",odmahnula sam glavom." Mislim da bi bilo pametnije da uzmete knjigu u šake umesto što glumite nekog mangupa.",u dnevnik mi je upisala 1. Okej,Marija će me zaklati....Progutala sam knedlu.

"Ali..."

"Ocenu možete popraviti na testu koji je sledeće sedmice. Možete na mesto!",bacila sam kredu i krenula ka klupi.

"Za ovo ćeš mi platiti!",prošaptala sam prolazeći pored Valentine. Malo se promeškoljila u mestu i nastavila da "prati" nastavu.

Okrenula sam glavu ka prozoru. Jao,pa danas izlaze karte u prodaju. Bože kako sam mogla to da zaboravim?

Brzo sam se bacila na razmišljanje kako da izbegnem kaznu i odem da kupim kartu. Smisli nešto Nina,smisli...
Možda bolje smisli osvetu za ovu kuju? Ahh....osmehnula sam se. Znam šta ću sa njom.

Uzela sam ranac i pošla ka vratima sve dok me nastavničin glas nije zaustavio. Odeljenje je pomno pratilo svaki moj pokret.

"Kuda?",pitala je sa podignutom obrvom.

"Ah pa upistali ste mi je 1,tako da možete slobodno da me upišete zbog odsustva sa časa. Znate,imam da obavim neke bitnije stvari. Baj,baj!",mahnula sam i izašla napolje. Ne želim ni da razmišljam o posledicama,samo želim dobru osvetu i kartu za utakmicu. Pa znamo da ću u jednom uspeti sigurno.

(...)

Oglasilo se zvono za kraj časa. Učenici su se sve više skupljali u hodnicima. Stajala sam pored svog ormarića. Prišla mi je Sara. Ona je jedina gotivna devojka ovde. Ne družimo se ništa preterano,ali smo na odmorima uvek zajedno.

"Mala,šta ono bi na fizici? Nastavnica je zbog tebe posle dobila nervni slom!",zacerekala se.

"Kao što sam i malo pre rekla,imala sam da obavim nešto bitno!",rekla sam ponosno.

"A šta to?",pitala je radoznalo.

"Ćuti i gledaj!"

Videla sam kako Valentina sa svojim štencima ide ka njenom ormariću. Ohh ovo će biti dogadjaj godine.