Surovi delija

"Nismo mi prijatelji"

"Planiraš li ustati lenčugo?",drmala me majka. Bolje rečeno udarala. Uzela sam telefon i videla da je pola 10. Hvala Bogu druga sam smena. Ali opet sam morala da odem ranije u školu zbog prebačaja. Tako je,danas mi je prvi dan. Ne plašim se,samo ne želim da idem.

"Idem,veštice.",ovu drugu reč sam prošaputala.

"Rekla si nešto?",pravila se da nije čula. Ne brini se Marija,neću ponoviti.

Sišla je dole i ostavila me da se spremim. Pokupila sam sve potrebne stvari za tuširanje.

(...)

"Ajde Nina,zakasnićeš!",derala se mama. Koliki kreten možeš da budeš da kreneš u školu bez ranca?

Popela sam se u sobu i začula vibraciju telefona.

Moj je u džepu. Možda tripujem.

Kada sam zakoračila zapazila sam crni telefon u tepihu. Podigla sam ga. Pa ovo je Reljin telefon.

"Nina,ne budeš li sišla za minut popeću se gore i raščerupaću te!",tiho je siktala moja majka.

Čekala me u dvorištu.

"Mama,samo da..."

"Ma nema mama,kreći!",nije dozvolila da progovorim.

"Ali moram da vratim....",pogledom me prekinula. Kakva žena!

Ipak mu moram lično dati telefon. Divnoo.....

(...)

"Ovo je gimnazija kao i svaka druga. Mislim da ti neće biti teško sa obzirom na tvoje dosadašnje ocene. Ako bude nekih problema slobodno dodji ovde!",obraćala mi se direktorka škole.

Slatko sam se osmehnula i izašla iz kancelarije.

Pogledala sam na sat 14h,ah imam još 15 minuta do početka časa.

Odlučila sam da prošetam dvorištem.

Izašla sam na velika vrata i prvo što sam ugledala bio je Relja sa društvom. U trenutku sam se setila da treba da mu vratim telefon.

Ovde ima tako različitih ljudi. Pankeri,štreberi,huligani,popularni,kurve,antisocijalni,samo se ja nigde ne uklapam.

"Relja!",uzviknula sam i zadobila par pogleda na sebi.

"Opa,Relja,ko ti je ova mala?",progovorio je neki slepac dok se Relja osmehivao.

"Ćerka naše služavke!",3 devojke su počele da se smeju na njegove reči. Stvarno,misle da će me tako poniziti? Jadno...

"Da se primetiti! Srce,čula si za ogledalo? Znaš ono u čemu vidiš svoj odraz? Reljice,dušo gde nadje ovu klošarku",mlatarala je rukama. Prevrnula sam očima,krenula sam da izgovorim reč,ali me Relja preduhitrio.

"Nina,ako živimo u istoj kući ne znači da smo prijatelji! Tako da...",zabezeknuto sam gledala u njega. Podsmehnula sam mu se u facu.

Izvadila sam telefon iz džepa i bacila ga na njega. Zbunjeno je gledao.

"Ispao ti je sinoć kada si dolazio u moju sobu!",okrenula sam se i otišla. Iza sebe sam čula razne uzvike. Hm,ko li je koga spustio? Ponosno sam se osmehnula. Bravo Nina!

"Nina,stani! Nina!",čula sam kako me neko doziva. Oh da li to gospodin "savršeni" trči za mnom?

"Izvoli Reljice?",rekla sam sarkastično.

"Kakvo je ono ponašanje bilo malo pre?",ljutito me gledao.

"O nisam li možda povredila tvoj ego? Ili ne daj Bože pokvarila tvoju reputaciju?",pravila sam se da sam ozbiljna,ali je osmeh morao da se pojavi na mom licu.