Surovi delija

"Tajna"

Majka je potrčala ka ženi koja se upravo sručila na pod. Zašto je tako reagovala videvši Vuka? Da li se oni poznaju?

Mama me vikala dok sam ja sumnjičavo gledala. Protresla sam glavu i krenula da pomognem.

"Idi u kuhinju i donesi sirće! Trči Nina!",uradila sam ono što mi je rečeno.

Posle dvominutne potražnje uspela sam da ga nadjem. Dok sam prolazila predvorijem otvorila su se ulazna vrata. U prostoriju je ušao Relja.

"Nina,čoveče ceo Beograd sam pretražio zbog tebe! I zašto nosiš sirće?",užurbano je rekao.

"Tvojoj mami se slošilo,mislim pala je u nesvest!",vidno se zabrinuo.

"Gde je ona?",glavom sam pokazala ka dnevnom boravku.

"Mama!",čučnuo je Relja kraj nje.

"Ti kao da si otišla na Mars a ne do kuhinje!",zgrabila mi je flašu iz ruke. Prevrnula sam očima.

Prišla sam Vuku i uhvatila ga za biceps naslonivši glavu na njegovo rame. Relja se okrenuo ka nama uputivši mi upitan pogled.

Žena se napokon osvestila. Uznemireno je gledala po salonu. Kao da se krije od nečega! Okej,ovo je previše čudno!

"Gospodjo jeste li dobro? Da pozovemo hitnu?"

"Dobro sam Marija,samo prevelik stres za jedan dan!",dok je pričala gledala je u Vuka,a ja sam gledala u nju. Ima nešto u tom pogledu. Neka čežnja koja me terala da se zapitam.

"Ne bi ni došlo do stresa da niste napravile lom bez razloga! Inače, nismo se upoznali ja sam Relja!",stao je ispred nas i pružio ruku. 

"Ja sam Vuk! Ninin stariji brat!",ponosno se osmehnuo.
"I da zašto je Nina danas prebijena plakala na groblju mama? Imali to veze sa tim današnjim stresom?",u trenutku se pogubila. Kako sada da ispadne loša mama pred njenim omiljenim sinom.

"Ja sam loše postupila. Nisam joj dozvolila da mi objasni neke stvari! Pričale smo mi o tome i ja sam joj se izvinila!",oči mi zamalo nisu ispale na pod. Kako je nije sramota da laže?! Tako sam želela da joj sve kažem u lice,ali sam se suzdržala. Ne želim više da se sramotimo u ovoj kući.

"A vi ste Marijin najstariji sin?",upitala je žena drhtavim glasom.

"Da,jesam!",stavio je ruku preko maminog ramena i osmehnuo se. Nisam luda,mogu da se zakunem da su joj se oči napunile suzama. Tužna je. Šta se ovde dešava bre?

"A živite u inostranstvu?"

"Živeo,bio sam u internatu u Americi 8 godina!",neka nevidljiva veza ih je povezivala. Posmatrala sam njihova lica. Bila sam kao neki inspektor iz Majamia. Znam,smešna sam.

"Šteta,tako mladi ste bili sami u nepoznatoj zemlji!",zazvonio mu je telefon,izvinio se i napustio prostoriju.

Prišla sam Relji i neprimetno prošaptala.

"Podji za mnom!",klimnuo je glavom.

Izašla sam u veliko predvorije.

"Gde gori?"

"Zar ti nije sve ovo čudno?",upitno je podigao obrvu,"Žena se sručila iz čista mira kada je videla Vuka!"

"Dobro!",izgivorio je to sa nekim sporim ali veoma smešnim akcentom.

"Nemoj se zezati,ovo može biti ozbiljno!"

"Nina,molim te,šta može biti ozbiljno? Da saznam neku nračnu tajnu moje porodice?",Reljina majka je ulazila u prostoriju ne videvši nas. Pričala je na telefon.