Surovi delija

"Moj surovi delija"-END

Znate kako kažu da se na kraju svakog tunela nalazi svetlo?  E pa meni se baš to desilo. Poslednjih mesec dana života su mi kao bajka. Živim sa Sarom,uživam,upisala sam fakultet i preponosna sam na sebe,Luka i Vuk su se vratili u Beograd i najlepše za kraj....Vuk se danas ženi sa Martom.

Morala sam da ustanem u 7 kako bih uspela sve da pozavršavam. Evo ni sama ne znam kako stojim na nogama.

"Nina dušo,jesi ustala?",najteže mi je bilo da se naviknem da neko ne urla na mene od ranog jutra da ustanem. Sara je uvek smirena i sve mi dopušta,kaže da sam ja njena mala naslednica.

"Jesam!",ušla je u sobu i sela pored mene.

"Slušaj,treba da odemo da proverimo salu,onda treba Marti da odeš po cveće i posle kreće naše spremanje.",već mi je sada preselo od svih obaveza koja imam.

"Imam li vremena još malo da odspavam?"

"Diži lenjo dupe,priča Sara sinoć,lezi ranije bićeš natečena sva,ali ne moje dete ne sluša,pričao srao njemu isto je.",glasno sam se nasmejala na ovu bogovsku izjavu.

Svukla sam prekrivač sa sebe i bacila se na spremanje. Brzo smo doručkovale pa krenule.

(...)

"Ljudi pa molim vas,ubrzajete se malo ne možete da se vučete kao prebijene mačke,ajmo motivacije malo!",derala se neka likuša koja je valjda dekorater neki kurac.

"Hoće li sve biti gotovo do 17h?",zabrinuto je pitala Sara.

"Ma naravno,ništa ne brinite.",zanimljiva žena. Od radnika sam čula da je zovu Rambo,može se reći da joj pristaje nadimak.

Zvono telefona me prekinulo u slušanju. Minja.

"Ej debela!",povikala sam joj samo zato što mrzi taj nadimak.

"Jebaće ti debela mater,nego gde si sad?"

"Evo me sa Sarom,došle smo do sale da vidimo kako napreduju pripreme."

"Dobro,slušaj,saznala sam neśto,bolje rečeno prisluškivala sam Strahinjin i Nikolin razgovor i....",skočila sam na noge.

"Relji se nešto desilo?",blagi strah prostruijo je mojim telom. Sara i Rambo nisu skidale pogled sa mene.

"Ne bre,šta se odmah štrecaš,nije se tvom Reljici ništa desilo!",moj nažalost više nije.

"Joj bre,reci onda šta je!",povisila sam ton.

"Relja je pronašao one likove što su te prebili posle utakmice i nastao je čitav haos.",ovo nisam ni malo očekivala.

"Ispričaj lepo nemoj mi seckati tu.",počela sam da grickam nokte od nervoze.

"Pa ovi su rekli da je on i od njih krio da ih traži već više od mesec dana. I pre neko veče ih je nazvao i rekao da ide da ubije tog nekog Miloša i ovi se živi usrali,pokupili su ekipu i krenuli za Reljom. Otišli su kod Partizanovog stadiona i tu su ih presreli. Znači poubijali su se medjusobno. Kada se Relja dokopao Miloša nisu mogli da ga obuzdaju,dvojica su ih razdvajala. Lik je završio u Urgentnom sa potresom mozga,unutrašnjim krvarenjem i sa slomljenom levom rukom.",osmeh mi se pojavio na licu.

"Uradio je to zbog mene!",rekla sam više za sebe sva ozarena.

"Mogao je i u zatvoru da završi,sva sreća pa niko ništa nije prijavio! Nina ti si stvarno kreten od devojke ja da sam na tvom mest...",prekinula sam je u sred rečenice.

"Minja,moram da idem sad,čujemo se kasnije.",završila sam poziv i krenula ka vratima.

"Kuda?",povikala je Sara za mnom.